На данашњи дан први васељенски сабор у Никеји, потписана Крфска декларација, рођен Балзак…

Након што је указом Констатина Великог 313. године (Миланским едиктом) хришћанство признато за равноправну религију у Царству, дванаест година касније (325), у Никеји, одржан је први васељенски сабор ранохришћанских теолога, прије свега, као реакција на појаву Аријевог учења – које је оспоравало божанску природу Исусу Христосу као сину Божијем. Тада је одбачено „Аријанство“ као учење и бачена је анатема на Арија јер није хтио да се покаје. Такође, донијето  је 20 различитих канона, утврђен је Символ вјере и вријеме празновања Васкрса. Међу 318 светих отаца, колико их је засиједало у Никеји, били су Свети Спиридон, Свети Ахилије, Свети Атанасије, Свети Николај Мирликијски и други.

На Крфу, 20. маја 1917. године, представници Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора потписали су декларацију којом је најављено формирање будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као уставне, демократске и парламентарне монархије на челу са династијом Карађорђевић. Прокламован је циљ ослобођења и уједињења свих покорених народа и стварање државе која ће поштовати равноправност народних имена, вјероисповијести, амблема, ћирилице и латинице. Чувени српски историчар Андреј Митровић је овај акт назвао „далекосежним документом“.

На данашњи дан, 20. маја 1799. године, рођен је знаменити француски књижевник Оноре де Балзак. Био је вјесник реализма, предсједник Друштва књижевника, али не и члан Академије. Написао је стотине књига, обрадивши преко 2 000 ликова. Остаће упамћен по следећим дјелима: Чича Горио, Евгенија Гранде, Шаргинска кожа, Изгубљене илузије, Сељаци, Голицаве приче; али и по боемском животу.

Двадесети дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила (1806); британског пјевача Џона Кокера (1944); али и по смрти италијанског морепловца Кристифора Колумба (1506); легендарног возача Формуле 1 Никија Лауде (2019).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: