На данашњи дан рехабилитован Дража Михаиловић, проглашена држава Израел, умро Френк Синатра…

Прије тачно пет година, 14. маја 2015, Виши суд у Београду је усвојио захтјев о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића, чиме је поништена пресуда комунистичког суда из 1946. године, на основу које је командант Југословенске војске у Отаџбини, генерал Михаиловић, стријељан због сарадње са окупатором.

Драгољуб Дража Михаиловић је рођен 26. априла 1893. године, у Ивањици. Као седмогодишњи дјечак, остао је без оба родитеља, који су преминули од туберколозе. Стога, троје дјеце Михаила и Смиљане Михаиловић: Драгољуба, Милицу и Јелицу; одвео је њихов стриц Владимир Михаиловић код себе у Београд, гдје је и Милицу убрзо покосила туберколоза. За разлику од Јелице која је завршила архитектуру, Драгољуб се одлучио за војничку каријеру (тројица од његова четири стрица били су официри). У Балканским ратовима је учествовао као питомац Војне академије у Београду. Из ратова је изашао као потпоручник и носилац Сребрне медаље за храброст. Због храброг држања у биткама на Колубари и Церу, током Првог свјетског рата, добио је Златну медаљу за храброст. Иако тешко рањен на Солунском фронту, одбио је понуђену „службу у позадини“ и након опоравка вратио се у своју јединицу. На Солунском фронту унапријеђен је у чин поручника, а одликован је и „Орденом белог орла са мачевима 4. реда“.

Током међуратног периода, због потребе службе, промијенио је велики број градова и официрских постављења. Као један од најперспективнијих официра Војске Краљевине Југославије, службовао је и усавршавао се у Скопљу, Београду, Сарајеву, Паризу, Софији, Прагу. У том периоду се оженио и добио три сина и кћерку.

Други свјетски рат га је сачекао у чину пуковника, као начелника Оперативног одјељења Друге армије Југословенске војске. Након деветодневног ратовања против нацистичке армаде и усташа, и фактичке капитулације Југословенске војске, пуковник Михаиловић одбио је да призна капитулацију и са неколицином својих војника, подофицира и официра, прешао је Дрину и отишао на простор Равне Горе, гдје је организовао први герилски покрет отпора у Другом свјетском рату.

Други свјетски рат представља једну од најистакнутијих епизода у историји човјечанства. Третиран је кроз обиље историографске, али и публицистичке литературе. Још увијек се о њему пише. Драгољуб Михаиловић је заузео једну од најзапаженијих улога током овог рата на простору Југославије, али и шире. Постао је командант Југословенске војске у Отаџбине. Обновио је славну традицију четничких војних одреда с краја 19. и почетка 20. вијека, који су ослобађали српски народ од Турака и Бугара на простору Косова и Метохије и Старе Србије. Ратовао је против нациста, фашиста и комуниста. Убијен је од стране комуниста 17. јула 1946. године.

На данашњи дан, 14. маја 1948. године, проглашена је држава Израел. Према попису из 2011. године, у Израелу живи 7 718 600 људи, од чега су Јевреји у изразитој већини од чак 5 818 200 становника. Иначе, Израел је једина држава у којој су Јевреји већина, због чега је у уставу проглашена као држава Јевреја. Израел је окружен Либаном, Египтом, Сиријом и Јорданом. Главни град Израела је Јерусалим.

У Лос Анђелесу, 14. маја 1998. године, преминуо је легендарни амерички пјевач италијанског порјекла и глумац, Френк Синатра. Ријеч је о једном од најутицајнијих умјетника 20. вијека, који је током каријере продао око 150 милиона плоча, снимио чак стотињак албума и играо у 58 филмова. Добитник је Оскара за споредну улогу у филму „Одавде до вјечности“. Његове најпознатије пјесме  су Све или ништа, Имам свет на низу, Странци у ноћи, Мој пут, Нешто глупо и дриге.

Четрнаести дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу хрватског предсједника Фрање Туђмана (1922); српског академика Љубомира Тадића (1925); оснивача и власника Фејсбука Марка Зукерберга (1984); али и по смрти славног америчког блуз музичара Би Би Кинга (2015). Такође, на данашњи дан је главној београдкској улици Маршала Тита промијењен назив у Улица српских владара (2015),

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: