На данашњи дан рођен је Драгољуб Дража Михаиловић!

Војник, генерал Југословенске војске у отаџбини, вођа четничког покрета у 2. светском рату, осведочени Србин и борац за српску ствар (1893-1946)

На данашњи дан, 27. априла 1893. године у Ивањици, рођен је Драгољуб Дража Михаиловић у народу познатији као „Чича“.

Драгољуб Михаиловић Дража био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Равногорског покрета који је основао 1941. године након напада Немачке на Србију. За време баканских ратова и Првог светског рата вршио је функцију министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије. Стрељан је 17. јула 1946. године у Београду и званично се не зна место где је сахрањен.

Дражини родитељи су били Смиљана и Махаило Михаиловић, имао је и две сестре. Име је добио по оцу своје мајке Драгољубу Дражи Петровићу који је био пореклом из села Тисовица. Деда са очеве стране је био Милосав Михаиловић, занатлија.

Дража и његове сестре су рано остали без родитеља па су бригу о њима преузели стриц Владимир Вајко Михаиловић и баба са очеве стране Станица. 1901. године селе се у Београд и живе у кући са стрицем која се налазила у Студеничкој улици (данашња улица Светозара Марковића).

У Београду уписује основну школу, а 4 године касније школовање наставља у Трећој мушкој гимназији, затим прелази у Другу београдску гимназију и 1. септембра 1910. почиње да похађа 43. касу Ниже школе Војне академије у Београду. После 6 месеци добија чин питомца-каплара, а после 2 године постаје питомац-поднаредник.

У јесен 1912. године чланице Балканског савеза који су чиниле: Грчка, Бугарска, Црна Гора и Србија напале су турску империју. То је уједно и био почетак Првог балканског рата у коме учествује и Дражина класа. Он је био у 4. прекобројном пешадијском пуку и борио се на македонском фронту.

Ватрено крштење и прва битка у којој је учествовао била је Кумановска битка 23. и 24. октобра. Ово је битка добијена захваљујући храбрим српским војницима и официрима међу којима је био и Дража. Том приликом добио је сребрну медаљу за храброст и унапређен у чин наредника.

Године 1913., 29. јуна, бугарске снаге нападају српску војску без објаве рата. У биткама које су вођене од Злетовске реке до Кочана бива рањен, алии добија чин потпоручника.

По завршетку Другог балканског рата, Дража је постао водник у пешадијском пуку првог позива „Стефан Немања“.

Почетком 1914. године Дражина класан наставља школовање које су прекинули збох Првог балканског рата. Завршавају Војну академију по скраћеном програму.

1914. године, 28. јуна, Гаврило Принцип је убио аустроугарског престонаследника Франца Фердинанда и његову супругу у Сарајеву. Месец дана касније Аустроугарска објављује рат Србији. Дража је постављен за водника 3. чете 1.батаљона прекобројног пука првог позива Дринске дивизије која је била у саставу Треће армије. Учествује у Церској битци у којој је српска војска поразила непријатеља. У новембру 1914. године почиње Коубарска битка коју су српске снаге добиле, „Чича“ се добро показао и добија Златну медаљу за храброст.

Непосредно пре Албанске голготе, постао је водник пуковског Митраљског одељења које је поседовало свега 4 митраљеза. Повлачили су се правцем Пећ-Беране-Подгорица-Скадар и дошли у албанску луку Валона. Фебруара 1916. године његов пук је кренуо у Вардарску дивизију, а после и у логор Ипсос на Крфу. Када су стигли на острво већина Срба, међу њима и Дража били су у лошем здравственом стању. Упркос великим губицима, у септембру Срби су освојили Кајмакчалан и у новембру ослободили Битољ. Борио се у некоико битака, а у оној 11. септембра је тешко рањен. Савет лекара да се не враћа више у строј није послушао, већ се априла 1917. године враћа на прву линију фронта. На Солунском фронту је унапређен у чин поручника и добија Орден белог орла са мачевима 4. реда, Енглески војни крст и златну медаљу за храброст.

Крајем марта 1919. године као најбољи официр у пуку постаје члан краљеве гарде у Београду. У јесен 1919. добија чин водника 3. чете 1. батаљона пешадијског пука краљеве гарде. Маја постаје водник митраљеског одељења у 3. подофицирској школи у Скопљу. У октобру је унапређен у капетана 2. класе, а већ децембра добија орден белог орла са мачевима 5. реда.

Годину дана касније оженио је Јелену Лазаревић (девојачки Бранковић), она је била сестра његовог најбољег друга са Војне академије. Јелена је пре Драже у браку била са професором књижевности Радивојем Лазаревићем који 1915. године оболео од тифуса и умро. Дража и Јелена су имали 3 сина: Бранка (1921-1995), Љубивоја (1922-1923) и Војислава (1924-1945) као и ћерку Гордану (1927-2014).

Октобра 1922. године добија чин капетана 1. класе, а већ 1925. године бива унапређен у чин мајора. Почетком 1930. године добија чин потпуковника и као један од најбољих југословенских официра иде у Париз на специјализацију.

Силе Осовине (Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска), 6. априла 1941. године врше инвазију на Краљевину Југославију и то је почетак Другог светског рата.

Дошавши на Равну Гору, 11. маја 1941. са само 31 војником оснива Равногорски покрет или Југословенску војску у отаџбину. Циљ му је био да Југославију ослободи од окупатора тако што ће подићи устанак против њих кад савезници дођу. Осим Слободана Јовановића који је постао водећи идеолог покрета, придружили су му се и други интелектуалци из организације Српски културни клуб. Током лета је регрутовао нове војнике и формирао Централни национални комитет. Заједно са Народноослободилачком војском се борио против окупатора. 19.септембра се у Струганику сусрео са Јосипом Брозом Титом где су разговарали о склапању савеза између четника и партизана, али договор није постигнут.

Почетком 1942.године за председника владе изабран је Слободан Јовановић, а Дража постаје дивизијски генерал. Постаје министар војске, морнарице и ваздухопловства. Михаиловић је веровао да ће контролисати Југославију након што савезници победе окупаторе. Он се највише борио против усташа и партизана које је сматрао државним непријатељима.

Почетком 1944. године, он је у селу Ба организовао Светосавски конгрес коме су присуствовала 272 делегата. Усвојена је Башка резолуција која се заснивала на обнови Југославије као парламентарне монархије унутар које би постојале три федералне јединице: Србија, Хрватска и Словенија. После тога се склања на планину Овчар и ту остаје до марта 1944. године.

У лето те године успева да спасе савезничке пилоте и ова акција је позната као операција „Ваздушни мост“.

У септембру његове снаге су се бориле против Немаца, Бугара и партизана који су им нанели тежак пораз на Јеловој гори. Дража одатле бежи у Мачву, па преко Дрине одлази у Семберију. Новембра одбија предлог савезника да побегне из Србије.

Марта 1945. године са својим ослабљеним трупама се налази на планини Вучијак и креће ка Србији где има неколико сукоба са Југословенском армијом где доживљава тешке поразе.

Mарта 1946. године бива ухапшен у селу Репушићи које се налази у близини Вишеграда. Детаљи његовог хапшења нису били познати све док лист „Политика“ 16 година касније није објавила фељтон „Како је ухваћен Дража Михаиловић“.

Суђење Дражи и његовим присталицама је одржано од 10-15. јула 1946. године. Стрељан је 17. јула исте године, а није познато где се налази његов гроб.

14. маја 2015. године, Виши суд у Београду га је рехабилитовао.

То што се не зна где је гроб довољно говори да у нашој земљи и даље постоје снаге које никако не желе да се сазна где је гробно место.

Постоји неколико теорија о гробном месту генерала Михаиловића. Једна је да је убијен и сахрањен близу Белог двора у Београду, друга је да је убијен и бачен у јаму са кречом негде на Ади Циганлији. Како год, све власти од 1946. године па на овамо никако нису показале зрелост као и вољу да открију гробно место. Неколико сведока смрти је било живо до скоро, али како кажу званичне информације, они о томе нису знали ништа.

Свакако је тешко поверовати да се не зна ништа у малој земљи попут наше где се иначе све зна и никад се ништа не сакрије. Политичка воља је пресудна за откривање стратишта убијеног генерала Михаиловића, а зашто та политичка воља не постоји, питање је за све нас. Од краја 2. светског рата на власти су углавном исти људи и њихови потомци. Многи политички аналитичари се слажу да је уствари то једини разлог неоткривања генераловог гроба.

Навешћемо вам једну чудну и занимљиву чињеницу у вези са овом темом. Прва играна серија од 1946. године па до данас, у којој се на позитиван начин помиње и појављује генерал Дража Михаиловић је била серија, Равна Гора. Било је предвиђено пројектом да се сниме три серијала по 10 епизода, наравно, погађате, снимљен је само један серијал и снимање је обустављено. Било како било, на част нам свима служи што смо једног осведоченог војника, официра, Србина и борца за српску ствар стрпали у “јаму са кречом“, а притом га неоправдано и гнусно заборавили и избацили из колективног сећања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: