На данашњи дан рођен је Никола Пашић: Дугогодишњи предсједник владе Краљевине Србије и Краљевине СХС
1 min read
Никола Пашић
На данашњи дан, 31. децембра 1845. године рођен је српски државник Никола Пашић, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке.
Први пут је био предсједник владе Србије 1891. године, а од 1903. године саставио је владе у вријеме три краља: Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића. Био је шеф југословенске делегације на Версајској мировној конференцији 1919-20. године. Пашић се школовао у Швајцарској, гдје је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића
Никола Пашић је био српски политичар, дугогодишњи предсједник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.
Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог свјетског рата био је премијер Србије четири пута.
Током његових мандата Србија је изашла као побједник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом свјетском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску.
Настанак Радикалне странке и Тимочка буна
Политичку каријеру отпочео је 1878. године као народни посланик изабран у Зајечару. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.
Године 1881. кад је званично основана Народна радикална странка, Пашић је био први предсједник Главног одбора. Странка је брзо стекла популарност; радикали су на изборима септембра 1883. освојили 54% гласова, док је Напредна странка која је подржавала политику краља Милана Обреновића добила 30% гласова. Упркос убједљивој побједи радикала, проаустријски настројен краљ Милан, који није подносио проруског Пашића и Радикалну странку је за предсједника владе номиновао нестраначку личност, Николу Христића.
Ову натегнуту ситуацију је још погоршала одлука владе да одузме оружје од становништва пошто је требало да се оснује редовна војска. Као последица тога у источној Србији избила је Тимочка буна. Краљ Милан је за буну оптужио радикале и послао војску да угуши буну. Пашић је једва избјегао хапшење побјегавши у Бугарску; у децембру 1883. у одсуству је осуђен на смрт. Још 21 особа је осуђена на смрт, а 734 особе је затворено.
Следећих шест година Пашић је живио у Бугарској и уживао је подршку бугарске владе. Чак је покушао да учествује у унутрашњој политици Бугарске након избора Фердинанда Кобурга за бугарског кнеза.
Бугарска подршка Пашићу је била један од разлога да краљ Милан 1885. године почне Српско-бугарски рат. После тешког пораза у рату, краљ Милан је амнестирао осуђене за учествовање у Тимочкој буни, али не и Пашићу, који је остао у изгнанству све до Миланове абдикације 1889. Пар дана касније новооснована влада на челу са радикалом Савом Грујићем је амнестирала Пашића.
Видовдански устав
Никола Пашић је био један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије. Касније је краљу Александру Карађорђевићу почела да смета Пашићева личност, одвојио се од њега и уклонио га са положаја предсједника владе. Године 1923. постао је почасни грађанин Панчева.
Никола Пашић је изненада преминуо 10. децембра 1926. од можданог удара, у 81. години живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. У политичком животу Србије, Пашић је провео 48 година. Активно се бавио политиком до смрти.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Imao je i pozitivne strane i nesporno bio istorijska ličnost. Ipak radio je uglavnom protiv srpskih nacionalnih interesa stvorivši Kraljevinu Jugoslaviju u sred WWI a uglavnom je kriv i za Albansku golgotu.
Ја сам Панчевац и то је брука за мој град што је Пашић постао почасни грађанин Панчева.
Никола Пашић и Радикали су највеће зло на србској политичкој сцени.Умешани су не само у Тимочкој буни већ и у покушају атентата 1897 или 1898 ,не знам тачно на, Краља Милана Обреновића за време владе Др.Владана Ђорђевића и Краља Александра Обреновића.У том атентату су умешани и Руси који су радили свим силама да одстране Краља Милана из Србије.О томе можете прочитати у књизи Владана Ђорђевића – Крај једне династије.После првог светског рата Пашић са издајничким Краљем Александром Карађорђевићем ствара Краљевину Југославију и при том нестаје хиљадугодишња државност Србије и Црне горе.Највећа пљачка Србије се дешавала у време његове владавине…
Нашли сте кога да величате, једног од гробара Србије…
Portal je trebao vise napisati o mracnoj strani N. P. i njegovog sina.
Postoje mogucnosti da se istina sazna ko hoce.
Никад више Пашић!
Ako je in4s srpski portal, a čini mi se da jeste, onda bi trebalo iz drugog ugla da piše o Nikoli Pašiću… A ako je jugoslovenski, a čini mi se da nije (osim što protežira Jugoslovena Novaka Đokovića) 🙂 , onda su ovakvi tekstovi o čuvenom Baji (Pašiću) na mjestu…
Cincar, ( kao i Dragutin Dimitrijević Apis) materinji mu jezik Rumunski. Mračna ličnost, doveo na vlast Karađorđeviće ( 29.maja 1903.g. je pobijeno 144 Obrenovića, ustaškom metodologijom) a koji su stvorili Jugoslaviju zajedno sa njim. Od tada počinju sve nesreće Srba novijeg doba. Prva Jugoslavija je maligna ćelija, sjeme zlog cvijeća a koja je sve više i više metastazirala i bujala u vidu ukidanja državnosti i Srbije i Crne Gore. U vidu spašavanja Hrvata od Italijana, usađivanja klice Jugoslovenstva koja i danas sluđuje Srbe, stvaranja banovine Hrvatske ( nikada veće ni po površini ni po ovlastima- preteče NDH), suludog 27.marta 1941.god. koji je doveo do rata ( njegovi ideološki nasljednici, pučisti, su „hrabro“ pobjegli),a ovaj do demografske srpske katastrofe, do pobjede komunista sa njihovim AVNOJ-eveskim granicama a koje su glavni uzrok rata devedsetih.
U usađivanje maligne ćelije Jugoslovenstva u do tada zdrav srpski organizam i te kako je učestvovao ovaj neuredni čovjek koji se poslje stvaranja kraljevine SHS smatrao Jugoslovenom u nacionalnom smislu.
Bitan, vrlo bitan učesnik u stvaranju uzroka koji je za posljedice imao samo pogibelj, pogibelj koji se nizao jedan za drugim a svaki drugi tragičniji i štetniji od onog prvog.
Mlađene, u pravu ste… odličan komentar… Pozdrav…
Pozdrav takođe.Koliko gođ mogu nastojim da stvari gledam racionalno i da tražim uzroke a ne posljedice. Naj manje me interesuje oće li se moji komentari nekome svidjeti ili neće. Ako se nekima ne sviđaju neka daju kontraargumente ali bez ideološkog i emocionalnog preddznaka.
Posebna je njegova uloga u donošenju odluke o povlačenju vojske preko Albanije koju je donio sa masonom Aleksandrom što je rezultiralo takvom pogibijom naroda i vojske da se Srbija od toga nikada nije oporavila.
I kad se pominje Pašić-smjestiti ga u kontekst u koji i pripada tj jedan od najvećih štetočina u srpskoj istoriji.
Skupa sa Nikolinim unukom.
Nikola Pašić je, između ostalog, bio i jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije…
ZNAČI, NIKOLA PAŠIĆ JE, UZ KARAĐORĐEVIĆE, BIO JEDAN OD GLAVNIH GROBARA SRPSKE DRŽAVE, ODNOSNO, SRPSTVA…