На данашњи дан рођен највећи српски комедиограф Бранислав Нушић

На данашњи дан 1864. је рођен највећи српски писац и комедиограф Бранислав Нушић.

,,Лакше је бити министар него берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а друго, мора пазити да неког не посече, а министар не мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.“

Нушић је рођен у Београду, недалеко од Саборне цркве, у кући на чијем је мјесту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша од оца Ђорђа /Георгијаса/, цинцарског поријекла, и мајке Љубице.

Његов отац био је угледни трговац житом, али је убрзо послије рођења сина изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, гдје је Нушић провео своје дјетињство, те завршио основну школу и прве двије године гимназије.

Нушић је матурирао у Београду, а када је напунио 18 година законски је промијенио име у Бранислав Нушић. Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке.

У 19. години написао је своју прву комедију „Народни посланик“ која ће бити постављена на сцену тринаест година касније – 1896. године.

Студирање правних наука започео је у Грацу, а наставио у Београду, гдје је и дипломирао на Великој школи 1886. године.

Прва књига коју је Нушић објавио биле су „Приповјетке једног каплара“ 1886. године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.

Комедију „Сумњиво лице“ написао је 1887/88. године, а на сцену је постављена 35 година касније – 29. маја 1923. године.

Његов комад „Протекција“ постављен је први пут на сцену Краљевског позоришта уочи његовог поласка на службу у иностранству 1889. године.

Као званичник Министарства спољних послова, именован је за писара конзулата у Битољу, гдје се и оженио 1893. године, Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића и Љубице.

Исте године именован је за конзула у српском конзулату Приштини, гдје је током службовања био свједок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као „Писма конзула“.

Године 1900. именован је за секретара Министарства просвјете, а убрзо послије тога постао је драматург Народног позоришта у Београду, да би 1904. био именован за управника Српског народног позоришта у Новом Саду.

Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дјечје позориште, у ком су улоге тумачиле искључиво деца, а међу њима и Нушићева.

Године 1905. године преселио се у Београд, гдје је почео да се бавио новинарством. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“.

У Битољ се вратио 1912. године као државни службеник. Tоком 1913. године основао је позориште у Скопљу, где је живио до 1915. Напустио је земљу са војском током Првог свјетског рата и боравио у Италији, Швајцарској и Француској до краја рата.

Послије рата, Нушић је постављен за првог управника Умјетничког одсјека Министарства за просвјету, гдје је остао до 1923. године, након чега је именован за управника Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. вратио у Београд.

Бранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи. Најзначајнији дио његовог стваралаштва су комедије, од којих су најпознатије: „Госпођа министарка“, „Народни посланик“, „Сумњиво лице“, „Ожалошћена породица“ и „Покојник“.

Био је предсједник Удружења југословенских драмских аутора и члан Српске краљевске академије. Нушићева дјела су од 1950. до данас адаптирана у педесетак биоскопских и телевизијских филмова.

Преминуо је 19. јануара 1938. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: