На данашњи дан рођен патријарх Гаврило Дожић, умрли Радомир Путник и Краљевић Марко…

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Гаврило (Дожић-Меденица), рођен је у Доњој Морачи у Колашину, 17. маја 1881. године. Поглавар Српске Православне Цркве био је 22 године, до своје смрти, док је претходно био рашко-призренски епископ (1911) и црногорско-приморски митрополит (1920-1938). Након завршене основне школе у Манастиру Морачи, школовао се у Београду, гдје је завршио и Богословски факултет, а убрзо постао и доктор наука на истоименом факултету. У Првом свјетском рату је био у заробљеништву у мађарском логору Цегледу, гдје је услед малтретирања и оболио. Након ослобођења, као велики заговорник уједињења Србије и Црне Горе, предводио је делегацију од 18 посланика „Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори“ приликом одласка у Београд и предаје Одлуке о уједињењу. На трону црногорско-приморске митрополије наследио је митрополита Митрофана и одмах се дао у обнову Његошеве капеле коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Тај посао је окончан 1925. године. На трону СПЦ наследио је патријарха Варнаву Росића 1938. године. Други свјетски рат је провео у интернацији – како у Србији, тако и у концентрационом логору Дахау.

На данашњи дан, 17. маја 1917. године, у Ници, преминуо је командант српске војске у Балканским ратовима и Првом свјетском рату, војвода Радомир Путник.

На данашњи дан 1917. године у Ници је умро велики српски војсковођа војвода Радомир Путник. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату.

У Балканским ратовима командовао је српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. После Кумановске битке унапријеђен је у чин првог војводе (фелдмаршала) српске војске. У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанио велики ударац у Првом балканском рату. У наставку рата је командовао продором ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за вријеме Колубарске битке је била пресудна, јер је српска војска добила вријеме да се опорави и одмори.

Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко оболио. Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успио је да организује повлачење српске војске на Крф. На рукама својих војника пренесен је преко Албаније.

Дана, 17. маја 1395. године, према оскудним историјским подацима, на Ровинама је погинуо славни син Вукашина Мрњавчевића Марко Краљевић. Иако је по историјским изворима Марко Краљевић погинуо као турски вазал у бици против влашког војводе Мирче, он је вјековима представљан као узор јунаштва, витештва, честитости и заштитник нејаких од зулума и насиља.

Он је омиљени лик српских народних пјесама, због тога читав један циклус пјесама посвећен је управо њему. Као најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића, после очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, Марко је наставио да влада српским областима око Призрена, Скопља и Прилепа.

Седамнаести дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу енглеског љекара Едварда Џенера – проналазача вакцине против богиња (1749), руског историчара Сергеја Соловјова; али и по смрти италијанског сликара Сандра Ботичелија (1510). Такође, на данашњи дан у највећој поплави у последњих 50 година, у Шри Ланки, без крова над главом је остало око 150 000 људи (2003); почела је истрага у афери „Вотергејт“ (1973).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: