На данашњи дан рођен Петар Први Карађорђевић

На данашњи дан, 11. јула 1844. године, рођен је краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. А од 1918. године до смрти /1921/ био је на челу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У Првом свјетском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успјеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Током владавине ,,Његовог величанства светог старца„, како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била „Пијемонт слободе“, идеал уставног уређења и жариште напретка у том дијелу Европе.

12. јуна 1903. године Петар Карађорђевић је положио прописану заклетву на устав. Истога дана упутио је народну прокламацију:

,,Навикнут да вазда говорим и радим искрено и отворено, решен да све своје старање и бриге поклоним срећи и благостању народа, ја сматрам за своју прву дужност да у овој свечаној прилици са дубоким уверењем изјавим да владалац треба да буде носилац слободе и напретка свога народа. Ја хоћу да будем у истини уставни краљ Србије. Устав и све уставне гарантије за слободу и права народна, — те основе правилног и срећног развитка и напретка народног и државног живота, — за мене су светиње, које ћу вазда најбрижљивије поштовати и чувати. А тражим од свију и свакога да то чини.“

* * *

,,Као образован и просвећен владар и човек богатог животног искуства, Краљ Петар Први увео је у Србију еворпске политичке институције и вредности, чиме је у земљи успоставио унутрашњи мир. Залагао се за демократију, парламентаризам, слободу штампе, страначке делатности, збора и договора и за лична грађанска права. Тврдио је да само слобода може да омогући напредак народа, развитак науке, културе, преосвете и економије„.

Eдмонд Ростан, пјесник који је постигао светску славу својим Сираном, једну поему посветио је српском краљу Петру Првом Карађорђевићу.

Болестан, Ростан ће, у својој кући у Комбу, у новинама видети Бецићеву слику: Краља Петра, на запреги коју четири вола тегле кроз блато Јанкове клисуре, даље и даље, према снежним врховима албанских планина. Краљ, иако су га сви молили, није желео да напусти своје војнике. Стар. Уморан. Болестан.

Ростан је устао и о херојском краљу написао поему од пуних осамнаест строфа. Рекао је:

,,Кад сам то видео, учинило ми се да је сам Хомер, изгнан у српске крајеве, спрегнуо краљу та четири вола!“ А новине тог времена, кујући у звезде храброст тог седамдесетогодишњака, што круну у изгнанство носи храбро, попут трновог венца, радо су напомињале да је Петар завршио војну академију у Сан-Сиру, и подсећали да је као млад официр добио медаљу за храброст, кад се омотан француском заставом, у сред зиме, бацио у немирне таласе реке, у јеку једне битке…

У то доба, замрли галски дух великих историјских наслеђа, романтични песник је успео да оживи и озари заувек душу сваког Француза духовним висинама и оштрином духа, племенитим осећањима и херојским подвизима Сирана од Бержерака са перјаницом без мрље, да би, затим, врхунац славе опевао кроз агонију трагичног краја Орлића, сина орла Француске Наполеона.

Велики француски песник Едмонд Ростан, академик већ у 31. години, после незапамћених позоришних успеха својих драмских спевова, повукао се био изненада, у јеку славе, из сјаја париског живота почетком овог века, у своју усамљену вилу у Комбу.
Едмонд Ростан:

Краљ-Петрова четири вола
(1916)

То Петар Први, из Србије старе
Одлази седећи на остатку каре,
Волови вуку кола та.
Краљ Петар иде, јер ићи мора,
Преко бусења, стења и гора.
Тајанствен пред њим стоји пут.
Са штапом, само у свом мундиру
Он иде мору, изгнанству, миру.
Иде у бајке речне кут.
Четири вола, с јармом у луку,
Раоник славе, херојства вуку,
Но унук Карађорђа, лав,
Да се са бојног поља ишчупа
Четири вола морају скупа
Да употребе напор сав.
Србин, песник, ратник што створи
Да земља пева, да барут збори,
Да Петра Првог, борца тог
Осветли душу, створи за њега,
та кола, спојив остатак спрега
С остатком задњим топа свог.
Песма ће исплест ореол му цветан.
Поносан ко вођа, као пастир сетан.
Како је велик изгнаник тај
(препјев с француског
Милутин Бојић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: