На данашњи дан рођен српски писац Станислав Винавер

На данашњи дан, 1. марта 1891. године рођен је српски писац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури.

Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата радио је као новинар. У Првом свјетском рату учествовао је као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату провео је у њемачком заробљеништву, а од 1945. радио је у Београду као професионални писац и преводилац. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика.

У балканским и Првом свјетском рату Винавер учествује као добровољац, потпоручник у славном Ђачком батаљону и солунац. Са војском је прешао албанске врлети и гудуре и некако дошао на острво Крф.

На Крфу је упознао професора Слободана Јовановића, који је био на челу Српског ратног пресбироа и предано радио на изради спискова погинулих и помрлих српских војника.

Винавер и српски принципи

На повратку кући из Русије 1919. године, потпоручник Винавер је повео последњу чету југословенских добровољаца из Русије. Ишли су преко Цариграда, међународним возом кроз Бугарску, без права на напуштање вагона у станицама. По реду вожње, воз се у Софији задржавао два сата.

Користећи бугарску небудност, Винавер је постројио своју чету и повео је у град. Кад је чета ушла у Славјанску улицу, наредио је стројеви корак, којим су ишли све до цркве Свете Недеље где је, са свим војним почастима сем плотуна, одата пошта моштима Светог великог краља свесрпске земље Стефана Уроша II Милутина. Кад су Бугари дочули шта се догађа, Винаверова чета је већ била у возу који се приближавао Нишу.

Одбрана Срба након Првог свјетског рата

Почетком 1920. године добио је налог да сачини биљешку о тек објављеној књизи Победа и мир, чији је аутор био француски председник Рејмон Поенкаре, иначе Винаверов познаник из студентских дана. Белешку је требало сачинити што пре и доставити лично др Анти Трумбићу, министру иностраних дела. Биљешку о књизи, коју је читао на оригиналу, дакле на француском језику, Винавер је сачинио релативно брзо, темељно и одговорно. Посебно је истакао Поенкареове повољне оцене о Србима и одбацивање српске кривице за рат у коме су они постали и највећи страдалници и највећи хероји.

Др Анте Трумбић, Хрват у југословенској Влади, убрзо је позвао Винавера, захвалио му на експедитивности и затражио нека додатна појашњења. Није му било јасно, а вјероватно се то није уклапало ни у његова политичка схватања и опредељења, да Поенкаре не оставља нимало кривице Србима за избијање Првог светског рата.
,,За Поенкареа питање српске кривице не постоји и нигде се у књизи не поставља“!, одбрусио је Винавер и наставио:

,,Да ли ви сумњате да бих ја Поенкареа фалсификовао?

Дјела: збирке пјесама Мјећа“, „Варош злих волшебника“, „Чувари света“, „Европска ноћ“, „Пантологија новије српске пеленгирике“, „Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике“, проза „Приче које су изгубиле равнотежу“, „Године понижења и борбе, живот у немачким ‘офлазима'“, „Ратни другови“, „Шабац и његове традиције“, есеји „Гоч гори, једна југословенска симфонија“, „Живи оквири“, „Језик наш насушни“, „Надграматика“, „Заноси и пркоси Лазе Костића“, „Момчило Настасијевић“, „Громобран свемира“, „Немачка у врењу“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: