На данашњи дан рођен је велики српски пјесник Војислав Илић
Војислав Илић
На данашњи дан, 1860. године рођен је Војислав Илић, српски пјесник, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика означила је раскид с романтичарском поезијом и обележена је мисаоним скептицизмом.
Он је у српском пјесништву извршио оно што је десетак година раније захтјевао Светозар Марковић: одлучан раскид с епигонским романтизмом. У неким пјесмама био је гласник напредних тежњи свог времена, оштар критичар политичких и друштвених изопачености. Па ипак, његова поезија, у целини гледана, супротна је духу тенденциозне, ангажоване литературе за какву се Марковић залагао.
Иако га с реалистима повезују нека значајна заједничка обиљежја, као што су склоност ка дескрипцији и објективности, Илић је својим естетизмом и формализмом отворио пут поезији којој су супротни како брига реалиста за обичну стварност тако и захтеви идеолога за њено укључивање у друштвене и политичке борбе времена, поезији у којој је најважнија брига за саму себе, за своје властито умјетничко биће.
Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну.
Над Београдом
Спомениче неми прохујалих дана,
Зашто ти је чело суморно и тавно?
Да л’ се сећаш, можда, крвавих мегдана,
Што дигоше у зрак твоје име славно?
Ил’ гробове бројиш туђинских синова,
Што падоше редом под зидине твоје,
– Занесени чаром освајачких снова
Далеко од крила домовине своје?
Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледам,
Укажу се људске горостасне сени:
С размрсканим грудима, са челима бледим,
И уснама хладним у крвавој пени…
И ја слушам шапат непојмљивог збора,
Шапат који тихо умире и тоне…
То је, можда, израз дубокога бола?
То су, можда, речи које клетвом звоне?
О, колевко снова, надања и мука
Заривено лежи у камену твоме,
Што их сруши смрти оружана рука
У данима славе, у помаму своме!
И ти јоште живиш!… Твоју седу главу
Не положи у гроб тако бурно време!
Можда чекаш снова поништену славу,
Тај блеђани призрак будућности неме?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U KAFANI DARDANELI DJE MUZEJ NARODNI SADA A PREKO PUTA NARODNOG POZORISTA PORED SPOMENIKA UBIJENOM KNEZU MIHAJLU SINU MILOSA NASTADE PESMA KROZ ILIC VOJISLAVA “ KO UDARA TAKO POZNO U DUBINI NOCNOG MIRA NA KAPIJU ZATVORENU…“ A ZA POTREBE DECIJE RUBRIKE NOVINA A DOK GA UREDNIK ZAMOLIO ZA STOLOM DA MU NAPISE NEKU PESMU ZA DECU …, DANAS POSLE ULICE POSVECENE ZICI DJE NASTADE SPC NASTAVLJA SE ULICA VOJISLAVA ILICA KOJA PARALELNA S KAJMACALANSKOM A SPAJA IH BREGALNICKA A NA MESTU SPAJANJA JE „BOZUR“ APOTEKA U NASELJU IMENA CRVENI KRST A RECENO I ZAPISANO NA MNOGO MESTA DA TELO SVETOG SAVE SPALJENO TAMO GDE IZ BANATA MOGO NAROD PLAMEN VIDET …SREM NE POMINJU ZAPISI NI SVEDOCI NI PREDANJE …“ AL TO DETE JOSTE ZIVI JER NJEGOVA ZIVI SLAVA“