На данашњи дан рођени Милутин Бојић и Кемал Ататурк, Хрватска иступила из СФРЈ…

У Београду, 19. маја 1892. године, рођен је српски пјесник, драамски писац и српски војник из Балканских ратова и Првог свјетског рата, Милутин Бојић. Иако је умро изразито млад, у 25. години живота, Бојић је оставио неизбрисив и дубок траг, првенствено кроз пјесму „Плава гробница“, којом је сачувао заувијек успомену на епопеју и страдалништво српске војске у Првом свјетском рату, описујући непрегледну „плаву гробницу“ код острва Вида. Своју пјесничку визију српске ратне епопеје сабрао је у збирци пјесама „Песме бола и поноса“ од невјероватних 34 пјесме, штампане још током рата у Солуну, непосредно пред своју смрт, 1917. године. Сахрањен је на војном гробљу у Зејтлинлику, али су његови посмрти остаци пренијети у Београд након ослобођења.

На данашњи дан, 19. маја 1881. године, у Солуну, рођен је чувени турски реформатор и оснивач модерне Турске, Мустафа Кемал паша Ататурк. Био је секулариста, националиста, човјек који потиснуо религију, најавио талас еманципације жена, увео латиницу. На функцији предсједника Турске провео је 15 година – од 1923. до 1938, када је преминуо у Истанбулу. Његов систем прозападних друштвено-политичких реформи остао је упамћен као „кемализам“.

Прије тачно 29 година, 19. маја 1991, у Републици Хрватској је одржан „референдум о неовисности“, који је расписао актуелни предсједник и лидер ХДЗ-а Фрањо Туђман.

Пред грађане су постављена два питања:

1. Јесте ли за то да Република Хрватска, као суверена и самостална држава, која јамчи културну аутономију и сва грађанска права Србима и припадницима других националности у Хрватској, може ступити у савез суверених држава с другим републикама (према приједлогу Републике Хрватске и Републике Словеније за рјешење државне кризе СФРЈ)?

2. Јесте ли за то да Република Хрватска остане у Југославији као јединственој савезној држави (према приједлогу Републике Србије и Социјалистичке Републике Црне Горе за рјешење државне кризе у СФРЈ)?

На референдум је изашло 83,56% грађана Хрватске. Њих 94,17% одговорило је потврдно на прво питање. За остајање Републике Хрватске у склопу Југославије као јединствене савезне државе, што је била друга понуђена опција, гласало је тек 1,2% бирача.

Деветнаести дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу америчког револуционара и борца за права афро-американаца Малколма Екса (1925); америчког кошаркаша Кевина Гарнета (1976); италијанског фудбалера Андрее Пирла (1979); али и по смрти енглеског државника Вилијама Гледстона (1898). Такође, на данашњи дан Наполеон Бонапарта је установио „Орден легије части за цивилне и војне заслуге“ (1802).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: