На данашњи дан се упокојио Свети Николај Жички и Охридски

На данашњи дан, 18. марта 1956. године у Америци се упокојио у Господу Свети владика Николај Охридски и Жички.

Епископ Николај (у свету Никола Велимировић) рођен је 23. децембра 1880. у селу Лелић од родитеља Драгомира и Катарине. После основне школе, гимназије у Ваљеву и Богословије у Београду уписао се на Старокатолички богословски факултет у Берну, у Швајцарској, где је 1908. године одбранио докторску дисертацију „Вера у Христово васкрсење као основна догма Апостолске Цркве”. Идуће године одбранио је дисертацију о Берклију у Женеви.

Двадесетог децембра 1909. године замонашен је у Манастиру Раковица и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха. По жељи митрополита Србије Димитрија, јеромонах Николај проводи извесно време у царској Русији, коју ће доживотно носити у души и са Русима у Југославији и Америци бити у сталној и тесној вези.

Желећи да упозна западни свет о нечувеним страдањима српскога народа за време Првог светског рата и о праведној борби коју је Србија водила за своје ослобођење, српска влада је одлучила да упути у Енглеску и Америку јеромонаха др Николаја (Велимировића).

Пре избора за епископа јеромонах Николај је био суплент Богословије Светога Саве у Београду. Свети архијерејски сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа жичког 1919. године. Већ 1920. године епископ Николај по властитој жељи прелази у Охрид. После доношења Устава Српске православне Цркве 1931. године, спроводи у дело сједињење Охридске и Битољске епархије у јединствену Охридско-битољску епархију са седиштем у Битољу.

За време свог архипастирствовања у овој епархији епископ Николај ствара у Манастиру Калиште центар женског монаштва, који ће поред манастира Хопово и Кувеждин бити расадник српског монаштва и попунити многе празне српске манастире опустеле за време Првог светског рата.

Три године по смрти епископа жичког Јефрема, епископ охридско-битољски Николај изабран је 21. јуна 1936. године за епископа жичког. Након његовог поновног доласка Жичка епархија је доживела свој духовни препород. Обновљени су многи манастири и подигнути нови парохијски храмови.

Приликом конкордатске борбе, 1937. године, епископ Николај је устао у заштиту животних интереса Српске православне Цркве живом и писаном речју, а онда је дошао рат. Одмах после немачке окупације епископ Николај је интерниран у Манастир Љубостиња, да би касније био премештен у Манастир Војловица. Овде је био заточен заједно са патријархом српским Гаврилом. Из Манастира Војловица Немци су их 14. септембра 1944. године одвели у логор Дахау. Ослободили су их Американци када су ушли у Кицбил 8. маја 1945. године.

После свога ослобођења епископ Николај се није вратио у комунистичку Југославију. Извесно време је живео у Енглеској, а затим се преселио у Америку.

Предавао је у српској Богословији Светог Саве у Либертивилу, али је највише живео у руској средини, као предавач у Академији Светог Владимира у Њујорку, богословијима Свете Тројице у Џорданвилу и Светог Тихона у Саут Канану (Пенсилванија), где је и умро 18. марта 1956. године

Био је сахрањен покрај српског манастира Светог Саве у Либертивилу, а 1991. године пренет је у свој родни Лелић.

Српска православна Црква 3. маја по новом, 20. априла по старом календару молитвено прославља празник Преноса моштију Светог владике Николаја Српског.

Извор: спц.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: