На данашњи дан: Штампана прва књига на српском „Октоих првогласник“

На данашњи дан, прва српска штампарија на Цетињу штампала прву књигу на српском језику – „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.

Октоих – осмогласник, штампан у 4. јануара 1494. у Ободској штампарији. Димензије 254 х 186 мм, обим 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у двије боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П. Штампање и Из типографије Црнојевића штампарије изашло је, колико се до сада зна, пет дјела:

Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свијету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у околне просторе.

Ђурађ Црнојевић је био образован човек и љубитељ књиге, свјестан да књига има вјечни смисао и значај. Изум технике, штампарију за печатање књига подарио је своме народу као настављач и наследник славних претходника.

Ово културно-историјско и патриотско дјело је имало за циљ да штампање књиге надомјести, у вријеме турских освајања, разарања угашене скрипторије у црквама и манастирима.

Из типографије Црнојевића штампарије изашло је, колико се до сада зна, пет дјела:

Прва икунабула – Октоих првогласник, штампан током 1493, године, а завршен 4. јануара 1494. године.

Октоих је најзначајнија, најсадржајнија и највише коришћена богослужна књига православне цркве, настала још у осмом вијеку.

 Октоих петогласник, штампан вјероватно у току 1494. године је друга књига и логичан наставак претходне. Он је прва илустрована јужнословнеска књига која је сачувана само у фрагментима који чине једва 1/6 књиге.

Трећа по реду, а највећа по обиму је књига Псалтир с посљедовањем, која је с техничке стране најсавременија, а нарочито се истиче по лепоти насловних слова и иницијала.

Наредна књига је Молитвеник, која је првобитно садржавала текстове литургија за посебне потребе и она је сачувана само у фрагментима.

Најпотпунији је онај из манастира Тројице у Пљевљима који садржи 184 странице.

Последња позната Црнојевића икунабула је Четворојеванђеље, штампано вјероватно 1496. године. До сада није пронађен ниједан примерак ове књиге и о њему се сазнаје на основу података да је препис „извод од форми Црнојевић од сложенија Макарија” урађен 1548. године у Буђеновцима у Срему.

Поред наведених књига сматра се са разлогом да је у Црнојевића штампарији „било још и више али да нијесу пронађене”. Од двадесетак богослужних књига источне цркве у Црнојевића штамаприји било би мјеста и за друге књиге осим наведених.

Први црногоски штампар, који је одштампао све књиге из Црнојевића Штампарије био је штамапар Макарије, особити мајстор „да му је тешко било наћи такмаца у јужнословнеском свијету, чак и међу најбољим штампарима”.

Макарије је био главно техничко лице и руководилац Штампарије, а радио је са још 7 мајстора. Претпоставља се да је штампарску вештину учио у Венецији. Био је не само талентовани штамапар већ и даровити и уман мислилац и богослов.

Када је 1496. године Ђурађ Црнојевић пред турском најездом напустио Цетиње и Црну Гору престала је са радом и Штампарија али су остале књиге, штампане у њој као моћни сведок времена које се осим квалитетне двобојне штампе истичу и умјетнички веома успелим илустрацијама, што им обезбеђује примат међу староштампаним књигама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: