На данашњи дан стравичан земљотрес погодио ЦГ, рођен Леонардо да Винчи, умро Жан Пол Сартр…

На данашњи дан, 15. априла 1979. године, у 7:20 часова ујутру, дуж црногорске и албанске обале, са епицентром између Бара и Улциња, догодио се разоран земљотрес јачине 7 степени Рихтерове скале. За свега десетак секунди колико је трајао, земљотрес је однио 101 људски живот у Црној Гори и 35 у Албанији. Огромну штету су претрпјели Рисан, Херцег Нови, Котор, Тиват, Петровац, Будва, Бар и Улцињ; док је разорено око 250 насеља. Уништено је и 350 километара магистралних и 200 километара регионалних путева. Без крова на глави остало је око 80 000 становника, а штета је процијењена на 70 милијарди тадашњих динара.

Далеке 1452. године, 15. априла, у Анкијану, рођен је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар, сликар и, у сваком случају, један од највећих генија свих времена, Леонардо да Винчи. Његова најпознатија дјела су „Мона Лиза“ и „Тајна вечера“. За „Мона Лизу“ је речено да је њена вриједност у мистериозном осмјеху субјетка, тј. да је ријеч о првом психолошлом портрету, али и у иновативној сликарској техници – сфумата и кјароскура.

Жан Пол Сартр, један од најпознатијих грађана Париза 20. вијека, умро је на данашњи дан 1980. године. Ријеч је о чувеном француском филозофу-егзистенцијалисти који се прославио следећим дјелима: „Биће и ништавило“, „Критика дијалектичког ума“, „Путеви слободе“, „Мучнина“. Након деветомјесечне робије, Сартр је, углавном, Други свјетски рат провео стварајући. Интересантно је да је одбио Нобелову награду за књижевност 1964. године, под изговором да је увијек одбијао друштвена одликовања и да не жели придруживати се институцијама.

Петнаести дан априла мјесеца остаће упамћен и по рођењу двије руске знамените историјске личности попут царице Катарине I (1684) и Никите Хрушчова (1894); али и по смрти, ништа мање познатог руског научника Михаила Ломоносова (1765). Такође, на данашњи дан је од последица рањавања преминуо амерички предсједник Абрахам Линколн (1865); основана је Армија БиХ (1992); док је инсулин кога је открио канадски нобеловац Фредерик Бантинг ушао у употребу приликом лијечења дијабетеса (1923).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: