На данашњи дан умро дубровачки књижевник, академик Иво Војновић

На данашњи дан, 30. августа 1929. године у Београду је умро дубровачки књижевник, академик Иво Војновић, аутор драма „Дубровачка трилогија“ и „Еквиноциј“, које су више деценија биле на репертоарима југословенских позоришта.

Рођен је у Дубровнику, завршио је права и одређено вријеме радио као чиновник, а потом био драматург Хрватског народног казалишта у Загребу и професионални књижевник. Иво Војновић је био члан Српске краљевске академија наука, дубровачки писац из познате српске породице Војновића. Гроф (конте) ужички Иво Војновић је поријеклом из српске православне породице венецијанских грофова Војновић из Херцег Новог, која је око 1690. године из Попова Поља дошла у Херцег Нови. Војновићи из Херцег Новог су сматрали да воде поријекло од средњовјековне српске властелинске породице Војиновић. Иако се не може поуздано утврдити и документовати породична веза између средњовјековних Војиновића и Војновића из Херцег Новог, Венецијанска република и Хабзбуршка монархија потврдили су им право коришћења породичног грба који је идентичан са грбом средњовјековних Војиновића и коришћење титуле ужичких грофова јер је Ужице било сједиште средњовјековних Војиновића. Иво Војновић је старији син грофа ужичког Константина-Косте Војновића, правника и универзитетског професора. У априлу 1912. године конте Иво Војновић посјетио је Београд. На повратку из Београда у Загреб изјавио је дописнику Ријечког новог листа : „ … Вратио сам се у своју кућу. Војновићи су живјели и умирали славом и тугом Србије… дошао сам и ја, па ми се чинило као да нијесам нигдје другдје био. Та из Дубровника до Београда нема него скок простора, – а традиције хисторије и обичаја су још све живе. Та колико сам драгих Дубровчана нашао ! И сјена великог Орсата Пуцића шетала се са мном по Калемегдану и по Теразијама. Имао сам његове пјесме у руци, па читао и гледао – и разумио све…. Бог ме хтио надарити за све прегарање живота, показујућ ми земљу обећану!“  У љето 1914. године враћа се у Дубровник гдје га аустријске власти као сумњивог и разглашеног југословенског националисту хапсе и одводе у шибенски затвор. Због времена проведеног у затвору здравље Ива Војновића тешко је нарушено и он се до краја живота непрестано лијечи. По повратку најчешће борави у Дубровнику одакле готово слијеп одлази у београдску болницу гдје умире . Приликом свог првог дужег боравка у Дубровнику пише своја најбоља дјела, драму Еквиноциј и Дубровачку трилогију инспирисане животом његовог родног мјеста. Дубровачка трилогија је заправо драмска хроника о пропасти Дубровачке републике у којима је описао пад Дубровачке републике, у историјском тренутку уласка Француза у Дубровник, пропаст декласиране властеле и њено несналажење у оквиру политичке и социјалне проблематике на прелазу два вијека.

Приредио: Миомир Ђуришић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: