На данашњи дан умро Јован Јовановић Змај

На данашњи дан упокојио се српски писац Јован Јовановић Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике ,,пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. вијека.

Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића.

Испјевао је збирке љубавних пјесама ,,Ђулићи“ и ,,Ђулићи увеоци“ – потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце.

Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности.

Основао је и уређивао књижевни лист „Јавор“, сатиричне листове „Змај“, „Жижа“, „Стармали“ и дјечји лист „Невен“. Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика.

Српска мајка

На меком, топлом крилу
Јединка сина њиха,
Љуби га ноћ и дан;
Цвећем му власи кити,
Песмом му слади сан.

Расте јој синак, расте,
На своје ноге стаје,
Васцео мајчин свет –
Ох, није шала, није:
На грани један цвет.

Расте јој синак, расте,
А мајка дршће, стрепи,
У нежном срцу свом,
Да не би на цвет пао
Из ведра неба гром.

Расте јој синак, расте,
Једино благо мајци
Које јој даде Бог.
Ко не би брижно чуво
„Зеницу ока свог?“

Расте јој синак, расте,
Мајка би звезде с неба
Скидала сваки час,
Да синку, свом јединку,
Од звезда сплете пас.

Синак се снагом паше,
А мајка снева свате,
Весеља нада свог;
Топи се од милина
Крај сина јединог.

Ал’ зачу с’ бојна труба:
„За Српство, за слободу!“ –
Мајка му паше мач.
А кад је пао, нико
Није јој чуо плач.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: