На данашњи дан умро краљ Никола I, пјесник Српске Марсељезе

Никола I Петровић Његош (Његуши, 7. октобар/19. октобар 1840 — Антиб крај Нице, Француска, 1. март 1921) је био књаз Црне Горе у периоду 1860—1910. и краљ у периоду 1910—1918. из династије Петровић-Његош.

Наслиједио је на престолу Црне Горе свог стрица Данила. За вријеме његове владавине Црна Гора је Берлинским споразумом 13. јула 1878, послије Црногорско-турског рата, добила међународно признање и знатно територијално проширење. Даља територијална проширења Црне Горе услиједила су након балканских ратова (1912—1913).

Никола I је реформисао државну управу, установио Министарски савјет, осавременио војску, Општим имовинским закоником ударио темељ правном систему и отворио врата страним инвестицијама. Године 1905. је Никола I октроирао Устав Књажевине Црне Горе након чега је и сазвана Народна скупштина. Никола је владао аутократски, због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Он је лично био велики присталица српства и желио је уједињење Срба и других Јужних Словена.

У Првом свјетском рату је објавио рат Аустроугарској. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916.

Краљ Никола је био дјед витешком краљу Александру I Карађорђевићу. Познат као „зет Европе“, краљ Никола је своје кћерке удао на европске дворове, а најстарија његова кћерка књегиња Зорка, била је супруга српског краља Петра I Карађорђевића, са којим је имала петоро дјеце, три сина и двије кћерке.

У Првом свјетском рату је објавио рат Аустроугарској, солидаришући се са Србијом. Његова војска на челу са сердаром Јанком Вукотићем извојевала је велику побједу на Мојковцу што је омогућило повлачерње србијанској војсци. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916.

Краљ Никола се са Владом и Двором склонио у Француску, у егзил из којег се никада није вратио. Послије завршетка рата збачен је са власти на Подгоричкој скупштини. 

Краљ Никола I је умро изолован у емиграцији, а сахрањен је у руској цркви у Санрему, Италија. Његови посмртни остаци и остаци његове супруге краљице Милене Петровић су 1989, уз највише државне почасти, враћени и сахрањени на Цетињу, у Дворској цркви на Ћипуру.

Краљ Никола I огледао се и у књижевности. Најпознатији радови су му пјесма Онамо, ‘намо!, позната и као Српска Марсељеза, и драма Балканска царица.

Онамо, ‘намо… за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, ‘намо… да виђу Призрен!
Та то је моје – дома ћу доћ’!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ’.

Онамо, ‘намо… са развалина
дворова царских врагу ћу рећ’:
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ’!“

Онамо, ‘намо… за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, ‘намо… за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, ‘намо… за брда она
погажен коњ’ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит’ ме старца – свет вам је дуг!“

Онамо, ‘намо… сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим’; да б’једној раји
њом истом с руку рес’јецам вез!

Онамо, ‘намо… за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: