На данашњи дан упокојио се војвода Живојин Мишић
1 min read
На данашњи дан, 1921. године упокојио се српски војвода, Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата.
У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успјешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу.
Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завјереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића.
У Првом балканском рату показао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за побједу над Турцима 1912. у Кумановској бици. На сопствену молбу, у Првом свјетском рату је 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију.
Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе.
Колубарска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарске агресорске трупе, јединствен је пример у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм света.
За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапријеђен је у чин војводе.
Војвода Живојин Мишић о Хрватима
„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш….. ствар је пропала…..
То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило.
Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политицких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.
Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повуци не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.
А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити… Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толико мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.
Не заборавите Височанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
imao se rašta i roditi, dok je pravoslavlja vječito se pamti