На дјелу нови талас америчког колонијализма

Београдски аналитичар Миша Ђурковић сматра да је напад на Сирију одавно испланиран и да је на дјелу нови талас америчког колонијализма, којим Америка поново и физички и војно овладава земљама које су богате енергентима.

Америка, наводи овај историчар, није само „свјетски полицајац“,него је своје најважније безбједносне, обавјештајне и војне ефективе прије пет до шест година пребацила на подручје арапског свијета и Блиског истока, а нови талас активности је, након Авганистана и Ирака, започела такозваним „арапским прољећем“.

Ђурковић, који је виши научни сарадник на београдском Институту за европске студије, напомиње у изјави за Срну да је Америка током посљедње четири године пучевима, насиљем, споља увезеним грађанским ратовима или „обојеним револуцијама“, промијенила власт у десетак земаља на том простору.

Што се тиче наредних циљева Америке у свијету, Ђурковић наводи да неки глобални моћници и креатори глобалне архитектуре моћ виде Сирију као уводно поглавље за Иран, за којим би услиједило и окретање ка бившим совјетским републикама, а посебно Русији.

„Постоје процене да су турбуленције у Бразилу такође повезане са америчким инспираторима, а можда је најзанимљивији случај оживљавања немира у Турској у Геза парку.

Ердоган је Американцима верни савезник у вези са питањем Сирије, а у исто време они га полако руше, подривајући његов легитимитет у Турској и спремајући му наследника“, рекао је Ђурковић.

Он наводи да Русија, с друге стране, врло јасно разумије да је читава акција у вези са нападом на Сирију усмјерена и према њој, али избјегава да уђе у директан конфликт и покушава да избјегне војну интервенција Запада, јер би тиме и њен кредибилитет дошао у питање.

Ђурковић напомиње да је случај употребе гаса „сарина“ у Сирији идентичан случајевима „Маркала“ у БиХ или „Рачка“ на Косову, па све више људи почиње да разобличава такву стратегију и да отворено тврди како Американци лажу, тражећи повод за свој милитаризам и освајање.

„Друге велике силе се полако храбре да све више изазивају Америку у глобалним пословима, но не сме се заборавити да и њихови међусобни односи нису идеални па још не постоје јасни антиамерички блокови или савези“, каже Ђурковић.

Говорећи о опасности радикалних вехабија из БиХ и Србије, које се након борби у Сирији, враћају на Балкан, Ђурковић истиче да би Србија и БиХ морале да појачају мониторинг дјеловања ових група и посебним мјерама да прате понашање тих повратника као групе која је озбиљна потенцијална пријетња за овдашње земље.

Додајући да су сви свјесни опасности од вехабизма, он наглашава да је проблем у томе што је Америка веома склона употреби радикалног исламизма када треба мијењати неподобне режиме, од Авганистана па до Сирије.

Наводећи да амерички естабилишмент није јединствен око потенцијалне акције ка Сирији, Ђурковић напомиње да су демократе поново преузеле улогу јастребова који траже војну интервенцију под истим претекстом као и деведесетих година 20. вијека, како би се наводно заштитила људска права.

„Стога је сасвим разумљиво што они повлаче паралелу са бомбардовањем Србије као наводним универзалним преседаном за све будуће хуманитарне интервенције“, наводи он, уз опаску да у САД постоје и многе резерве у вези са нападом на Сирију, јер би лако могло да се уђе и у директан конфликт са Русијом, чији је кредибилитет такође на испиту.

Ђурковић подсјећа на оцјену једног од водећих америчких стручњака за питања међународних односа Џозефа Наја да се америчка моћ налази у опадању, али да ће тај процес ићи врло споро и да ће САД још дуго бити водећа свјетска сила, јер има најмоћнију армију и напредне тенхологије.

С друге стране, истиче Ђурковић, уочљиво је да, прије свега, економске перформансе Америке стално падају, као и повјерење глобалног јавног мњења у Америку, јер је случај наводног оружја за масовно уништавање у Ираку, које никада није пронађено, показао да отворено лажу тражећи повод за војно мијешање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: