На Дрини – Војислав Илић
Кроз тучна поља и питоме равни,
Срдитим током, у недоглед тавни,
Ти шириш твоја шуштајућа крила,
О, Дрино, водо мила
Војислав Илић
Кроз тучна поља и питоме равни,
Срдитим током, у недоглед тавни,
Ти шириш твоја шуштајућа крила,
О, Дрино, водо мила.
Обале твоје шаренило краси,
Ко љупки венац невестинске власи,
Ал’ твој се талас равнодушно креће,
Оставља росно цвеће.
Таласи мили Равнодушно тако
Остављах и ја што све љубљах јако,
И гоним – јурим – а где ли ћу стати,
– Судба ће, можда, знати.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jos je Karadjordje govorio ‘Drino vodo, plemenita medjo izmedj’ Bosne i izmeđ Srbije/Uskoro ce i to vreme doc’, a kada cu i tebeka preci i cestitu Bosnu polaziti…’. To je bilo prije dva vijeka. Uvijek sam se cudio kakav je to korak i zasto je ta rijeka koja nije ni tako ne prelazna, ni velika, toliki problem da je prekoraci. Onda se ispostavilo, u nase vrijeme, da je ona jaca od Berlinskog i Kineskog zida….