На нашему броду

До овога се тренутка у Црној Гори и на Приморју опасно захуктала кампања да се 27. септембра 2015. дебото изађе на општенародни протест заказан у Подгорици и да се коначно с власти смакне вишедеценијски Мило Ђукановић, човјек кога снисходљиви Црногорци називају господаром.

Вербална инсталација: Наш брод (Фото: Н. М.)

Иако логика казује да ће Мило отпасти с висине прије или касније, гинисовски неспособна опозиција опет се није удружила сасвим, него је народ подијелила у складу с потребама власти која је добар дио опозиције ионако створила, у садејству са страним фактором.

Нити једна западна амбасада не одриче главом када јој се каже истина по којој је бог прво себи браду направио. Те је тако и у Црној Гори.

Враг зна да ли је боље бити под фиктивно демократским Милом који зарад финансијских афера и корупције којом је прожет систем не може Републику да уведе у ЕУ, или је боље да ЕУ каже јебеш Мила, него уђите ви лијепо по кратком поступку, да се Руси не досјете, као Бугарска, Румунија и помало Хрватска, а што се нас тиче – и ту би се обратили црногорској демократској опозицији спремној да преузме власт – очекујемо да будете кооперативнији.

Кооперативнији? – мислим да су питање колективни челници већ поставили западноевропским амбасадорима.

Мило је био врло кооперативан. Од вас се, дјечаци, очекује да будете кооперативнији. Мило је правио срања њега ради, као што је стварање назови цркве, лингвистички непостојећег језика, Закона о вјерским заједницама, као што је расрбљавање свега свим средствима и методама – а од вас као кандидата за власт се очекује да те бедастоће не чините, него да за нијансу будете послушнији, што ће бити довољно за почетак, јер захтјевима за вашу послушност ионако неће бити краја.

Гледајући тзв. челнике ЦГ опозиције и слушајући их пажљиво, далеко сам  од утиска како ће интересе државе коју су признали упркос доказима о покрадености Референдума, бранити као лавови.

Није то никад ни била дружина лављег срца. Да јесте, не би се сматрала гинисовском опозицијом.

Дојучерашњи лидер доброг дијела те нехаризматичне дружине, Лекић, еx амбасадор, а сада лидер сопствене странчице, неће на протесте. Ето колико су лидери странаках које сада позивају на протесте били политички мудри, способни и далековиди, када су таквог човјека потурили ономад да пред гласачима изиграва свецрногорског челника, и ћириличног и латиничног. С истом далековидошћу намјеравају и да крмане државом послије Мила. Ако то послије дочекају.

Пред заказане протесте у Црној Гори не могу а да се не сјетим „Двије бачве“, шаљиве клапске пјесме с оваквим рефреном:

На нашему броду / сви пијемо воду / вино се је попило,
е па тако нам и треба / јер да пили смо беванду / не би вина фалило!

Ах, каква сатира, каква сатира, а не клапска пјесма!

Момак, три ботиље црногорског вина „Про корде“ овамо! Добро је за срце, а биће и за срчу! Музика: Пада влада! Шта, пада глава?!

Свирај!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: