Хируршке операције пацијената оболелих од вируса корона морају да се одложе како би се смањио ризик од смртног исхода и то за седам недеља од тренутка од када је пацијент добио позитиван тест на ковид 19. Анализе су показале да је ризик од смрти од два до два и по пута већи, уколико се хируршка интервенција изведе у року од шест недеља после појаве короне код болесника. За неке хитне интервенције, попут оних за узнапредовале туморе, хирург и пацијент могу да  одлуче да ли је одлагање  ризично или не. Стручњаци наглашавају да је веома важно да пацијенти пре операције добију вакцину против короне, јер они код којих се развије инфекција ковида 19 имају између четири и осам пута већи ризик од смрти у наредних 30 дана након захвата. На пример, обично је стопа смртности од 2,8 одсто код пацијената старих више од 70 година који су подвргнути операцији карцинома, међутим она се повећава на 18,6 одсто ако развију инфекцију ковида.

Ово је само део међународног истраживања „Хирургија у доба короне”, у којем је учествовала и Србија, а које је покренуо Универзитет у Бирмингему у Великој Британији. Циљ је да се дође до закључака који ће омогућити најквалитетније хируршко лечење током пандемије ковид 19 и да се направе препоруке-водичи за лекаре које ће добити болнице широм света како би се свуда приступало јединствено лечењу хируршких пацијената, као и да се уједно помогне различитим здравственим системима широм света у планирању и спровођењу свих облика хируршког лечења.

Координатор овог пројекта у Србији професор др Дејан Раденковић, хирург из Клинике за дигестивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, члан Америчког колеџа хирурга, европских и светских комитета за јетру и панкреас и председник Српског панкреасног клуба, каже за „Политику” да су у пројекат укључене 124 земље са око 170.000 хируршки лечених болесника. Тренутно се наша земља налази међу првих 25 у свету, по укупном броју укључених пацијената у овај пројекат. Када се израчуна број пацијената у односу на број становника, Србија је на четвртом месту у свету, после Велике Британије, Шпаније и Аустрије, остављајући иза себе светске силе као што су САД, Немачка, Француска… У Србији је учешће узело 25 центара из Београда, Чачка, Новог Сада, Крагујевца…

– Жртве пандемије нису само ковид болесници и здравствени радници укључени у ковид систем. Пандемија има много различитих аспеката који излазе из оквира здравства, а у самом здравственом систему који је пренапрегнут у циљу збрињавања оболелих од короне, битно је да схватимо потребе болесника који немају ковид, а болују од различитих болести.  Хируршки болесници су свакако једни од најзахтевнијих за збрињавање и зато се надамо да ће резултати овог пројекта умногоме утицати да њихово успешније лечење – сматра др Раденковић, иначе шеф Катедре за постдипломску наставу Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Наш саговорник истиче да је корона у значајној мери утицала на лечење пацијената који су подвргнути хируршким интервенцијама, јер су у болницама значајно смањене могућности за оперативно лечење због недостатка анестезиолога и осталог медицинског кадра. Тренутно се оперишу само болесници који су оболели од малигних болести и то они код којих се операција сматра хитном. Остали морају да сачекају уз терапију и тако „премосте” период до тренутка док се не ослободи место за операцију, месец или два. Углавном чекају пацијенти код којих су констатоване болести бенигног карактера, на пример, који имају киле, каменчиће у жучној кеси, липоме…

– Ако проценимо да би код неког одлагање операције од две до три недеље довело до погоршања болести, одмах га оперишемо. Сви пацијенти који долазе на операцију морају да имају негативан тест на корону, антигенски или ПЦР. То се односи и на вакцинисане против ковида 19. Дан пре операције док су у болници ми их за сваки случај још једном тестирамо. То нам је важно, јер су резултати студије на 137.000 пацијената која је објављена у часопису „Анестезиологија”, у којој смо и ми учествовали, показали да они који имају корону значајно имају већу шансу за лош исход хируршке интервенције. Тек после седам недеља од прележане короне код пацијента постоје исти ризици од операције као и код оног који није имао ову инфекцију. Одлагање операције од седам недеља не утиче на стадијум болести – напомиње др Раденковић.

Овај стручњак напомиње да је важно да се што више људи у Србији вакцинише против короне, јер су нам доступна цепива, а никад се не зна шта код особе може да се искомпликује, јер се деси да некоме изненада пукне чир, да има упалу слепог црева или карцином дебелог црева, што све захтева хитну интервенцију.

– Страшно је да неко због упале слепог црева мора хитно на операцију, а има корону и ризик четири до пет пута већи да ће изгубити живот него да нема инфекцију. Тај ризик расте са годинама. Код старијих од 70 година тај ризик је чак 15 пута већи. Вирус корона је праћен поремећајима коагулације, који се прати преко параметра Д-димер, па долази до поремећаја броја људи са тромбозама. Исто тако тај ризик имају и оболели од карцинома. Тако да су у двоструком ризику они који имају и корону и карцином. Тромбозе могу да доведу до запушавања крвних судова у мозгу, рукама и ногама, инфаркта, повећаног крварења… Важно је праћење болесника и након завршетка болничког лечења. Јер, дешава се да неко изађе из болнице и умре након неколико дана код куће. У најновијим студијама пацијенти се прате 90 дана после операције – наводи др Раденковић.

У овај пројекат су укључени лекари из свих области које се баве хируршким лечењем пацијената: Прва хируршка клиника, Ургентни центар, хируршке клинике КЦС-а – неурохирургија, урологија, гинекологија, ендокрина хирургија, ортопедија, васкуларна и кардиохирургија и оториноларингологија, КБЦ „Драгиша Мишовић”, КБЦ Земун, КБЦ Звездара, и Институт за онкологију.

Рак панкреаса годишње се открије код 1.100 људи

Међу најкомпликованијим интервенцијама су операције панкреаса, које понекад трају и више од шест сати. Сада је правило да уколико пацијент има упалу панкреаса лекари га оперишу тек после месец дана од почетка болести. Ако такви пацијенти добију корону, шанса за излечење је мања. Уз то, честе су и операције канцера панкреаса. Пацијенти са том дијагнозом су ровити и слабијег имунитета, па и за њих може да буде лоше ако се заразе и ковидом.

– Трудимо се да пацијенте оболеле од рака панкреаса који добију ковид пребацимо на други вид лечења попут интервентне гастроентерологије и радиологије, док се не залечи инфекција, па тек онда приступамо операцији. Проблем са раком панкреаса је што су симптоми на почетку болести врло неспецифични. Тешко се открију у раној фази, па је зато обољење веома смртоносно. Особа када има благу мучнину и киселину, а ништа не открију анализе код гастроентеролога, треба да уради преглед скенером. Један од првих знакова карцинома панкреаса је и појава дијабетеса код особе која у породици нема никога са шећерном болешћу. Ако је неко имао члана породице са раком панкреаса, мора чешће да се контролише – појашњава професор др Дејан Раденковић.

Нове студије су показале да применом више нових хемиотерапија, у комбинацији са добром операцијом, чак 50 одсто пацијената живи више од пет година од када је болест откривена. Код 40 одсто пацијената који раније нису могли да буду оперисани, сада се прво даје хемиотерапија и зрачење, чиме се смањује тумор и након тога може да се оперише. Србија има икс-нож којим могу ови пацијенти да буду подвргнути.

– Рак главе панкреаса је опаснији, али га лакше откривамо јер је први симптом жутица. Канцер тела панкреаса се теже проналази, а први симптом обично буде бол у леђима – додаје наш саговорник.

Код око 1.100 пацијената у Србији годишње се открије рак панкреаса, који је код нас девети по учесталости, а четврти по смртности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: