На Савином путу!

Пише: Мишо Вујовић

Орден Светог Саве, је заветна инсигнија вери и отачеству. Црква је доделила ово високо одличје свом и поглавару државе. Блискост цркве и државе је евидентна, као и подела у самој цркви због претеране интимизације цркве са руководством Србије и Републике Српске али и због страха да држава не попусти под притисцима да се одрекне Космета. Сваки споразум који подразумева признање је не само ампутација дела територије, већ духовно обогаљивање националног памћења.
Део владика је јубилеј славио у Пећкој патријаршији како је било планирано. Патријарх са делом архијереја у Жичи обележио велики јубилеј. Држава се у пуном капацитету није појавила ни на једном месту. На академији у Сава Центру стигли су представници државе али су изостали епископи са прославе из Пећи.

Одлуку о литургији у Пећкој патријаршији донео је Одбор за обележавање јубилеја кога је основао Сабор СПЦ као највиши орган. Зашто се само део архијереја појавио у Пећи? Зар свима није место у Пећкој патријаршији. Цркви и држави. И председнику и патријарху. Осам векова Српске православне цркве је грандиозан јубилеј. Ко има ту врсту континуитета у окружењу? Црква је трајала када државе није било. Део ње је палио кандило по неприступачним пределима Црне Горе.

Цетиње је спаљивано али се свећа слободе у Катунској нахији никада није гасила. Црква је старија од обе српске државе које су из ње исходиле. Део цркве је опстао у Аустроугарској населивши и умноживши народ широм данашње Војводине.
Улога карловачких митрополита и патријарха у очувању духовног бића избеглог народа и данас је немерљива.
Чувана је душа да би се ослободила држава. И данас ако изгубимо душу остаћемо без свега са истим именима, на истој замљи али више нећемо бити исти народ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: