На српском језику и ћириличним писмом: Прва разгледница на свијету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”
1 min read
Прва разгледница на свету, штампана у редакцији часописа „Змај “ у Бечу 1871. године / rasen.rs
Прва права разгледница на свијету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.
Познати цртач, техничар и картограф, чије се име везује за неколико успелих едиција тога времена, током једне од својих честих посјета редакцији предложио је чика Јови да изради специјалне илустроване дописнице ради обављања краће преписке редакције са читаоцима.
Ова прва илустрована дописница у свијету имала је све карактеристике разгледнице у данашњем смислу: слику на предњој страни са одређеним простором за адресовање, односно поштанску марку, док је полеђина карте остављена празна за саопштења.
Сама илустрација на разгледници била је прилично импресивна, с обзиром на то да је штампана у срцу Аустроугарске.
На предњој страни карте представљен је змај са раширеним крилима, коме из чељусти сијевају муње, а из ноздрва излази огањ, док у канџама држи једну повијену траку за адресирање на име примаоца. Испод змаја види се пејзаж, и то, лијево – детаљ са ведутама Истамбула и минаретима џамија, испред којих стари Турчин пуши лулу, а на десној страни – воз који излази из тунела, док су у позадини зидине Москве са куполама православних цркава. У средини, између Москве и Истамбула, приказан је дио мора са једрењацима и лађама, међу којима је и пароброд – точкаш са грбом тадашње Кнежевине Србије!
Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“.
Због тог „политички некоректног“ садржаја, једини сачувани примјерак ове разгледнице имао је несвакидашњу историју.
Из читаве серије ових илустрованих дописница сачуван је само један примјерак, који је 1963. откупио непознати белгијски колекционар, поставши тако власник једног од највриједнијих филателистичких раритета.
На ову разгледницу су, иначе, биле залијепљене двије марке: једна од пет крајцара (црвене боје) и једна од десет (плаве боје). Игром случаја, пронађена је тек 1964. године, а пошто је филателистима била непозната, исте године је изложена на једној филателистичкој аукцији у Паризу.
Извор: Расен
Прочитајте још:
Добротворка којој се дивила читава Европа: Драга Љочић, прва жена љекар у Србији
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ZNACI CAK SU SISTEMATSKI POLITIKOM DRZAVNOM UNISTAVANE I RAZGLEDNICE AKO IMAJU VEZE S SRBIMA I TO CAK 1871.G. KAKO LI I TAD I PRE I DANAS SISTEMATSKI UNISTAVAJU DOKAZE O ZLOCINIMA NAD SRBIMA …IL O POREKLU …A TEK STO STRAH VELIKI IMAJU NE NI OD ISTINE VEC OD ONOG STA STE RADILI VAMA CE RADITI … KO IZDAO ROD I NJEGA CE NJEGOVI A KO IZDAO LJUBAV ISTINU SLOBODU PRAVO …
До почетка шездесетих година 20. века, у поштанској историографији као изумитељ илустроване дописнице (разгледнице) словио је А. Шварц, књижар из Олденбурга у Немачкој, који је 1875. године на картоне величине ондашњих дописница отиснуо илустрацију за једну винску песму (флаше играју у подруму).
Још пре Другог светског рата, југословенске новине представиле су једну поштанску пошиљку из 1871. године, наводно изгубљену негде на путу између Беча и Сомбора, као најстарију разгледницу. Пошавши од те информације, др Мирко Вернер, филателист из Новог Сада, почетком шездесетих година 20. века ушао је у траг тој пошиљци и потврдио да се заиста ради о првој познатој илустрованој дописници. Ову дописницу креирао је Петар Манојловић, родом из Србобрана, геодетски официр аустроугарске војске, као предлог песнику Јовану Јовановићу Змају како да пропагира свој лист „Змај“. Предлог је прихваћен, те је почетком априла 1871. бечки резбар Р. Валдхајм предао Змају, у бечкој администрацији његовога листа, наручену количину разгледница.
Пронађену разгледницу послао је њен аутор из Беча 19. маја 1871, препоручено, адвокату Деметру (Димитрију) Манојловићу, свом стрицу, у Сомбор. Прималац је одбио да прими карту, па је она наредног дана враћена из Сомбора, да би 24. маја била уручена администрацији “Змаја” са напоменом: “Ја с Змајом никаква посла нећу да имам – неприма се”.
У доцнијем писму своме синовцу, адвокат Манојловић објаснио је због чега је тако поступио: “И то је једна бесмислица и неслана шала… А, рећи ћу ти, и мени није било много пријатно кад сам узео ту карту у руке. Осим тога, ти добро знаш шта данас значи дописивати се са Змајом. Хоћеш ли да ме због твојих ђаволских карти склептају као велеиздајника? Забрањујем ти да ми у будуће такве и сличне карте шаљеш, јер ја са Змајом никаква посла нећу да имам”.
Тако су се виђенији Срби, плахи и лакоми, и турчили и њемчили и кроатизовали и арбанашили, као тај кукавни адвокат Димитрије Манојловић, који је чак и име хрватизовао (Деметер) само да би се умилио окупатору и напредовао у каријери…