„На стрељање пошли мирно као да смрт није ништа“ – Крвава бајка, Десанка Максимовић
"Пуцајте ја и сад држим час"
Крвава бајка
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
(1941. — 1945.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
. Према наредби немачког генерала Вермахта Бохмеа, према којој за сваког погинулог немачког војника и 50 рањених људи са супротне стране треба стрељати 100 затвореника, први људи су ухапшени само неколико дана након борбе. Када су ухапшени први комунисти и Јевреји и стрељано 542 особе из околних села, немачки пук Вермахта утврдио је да је овај број недовољан.
Одлучено је да се пуцњава настави у Крагујевцу. Град је блокиран, а људи су под неким изговором протерани из својих домова, продавница и фабрика. Војници се такође нису зауставили на школарцима и њиховим наставницима. Све су их одвели у касарне на периферији града, где су остали у страху све док их 21. октобра ујутро у групама нису одвели на суседне ливаде и стрељали.
Стравична равнотежа ових дана освете је 2.778 убијених људи и град обележен шоком и тугом. Каже се да није било куће која није имала смрт за оплакивање.
Jos Zivimo „MI, za koje su Vam Vasi Govorili….
Da Smo Pogana Dripacka Rasa“….
Uvijek cemo Zivjeti MI, za koje Nam i Danas Govorite….
„Da Smo Pogana Dripacka Rasa“….
„Krvava Bajka“ je Progutala Mnogu Nasu Djecu….
„Krvava Bajka“ se Ponovila i Poslije „Krvave Bajke“….
PrkosnA je Snaga i Hrabrost Sjecanja….
Vi, Nikada Odrasli Kragujevacki Djaci….
MATURIRALI STE U VJECNOST….
DA VJECITO ZIVITE U NAMA…. SLAVA VAM….