На свој народ, поносан сам био

Пише: Савић Радетић

Кличе Његош са Ловћена
леле мене Црна Горо,
што ми то од тебе раде,
да Бог да ми дошли скоро.
Учио је Раде Томов
њиног ђеда и прађеда,
да за српство Црногорац
погинути сваки треба.
За њихове родитеље
српска црква школа бјеше,
а ђе то вас невјерници
зли науми занијеше.
Раскубате српске цркве,
манастире, имовину,
ал у гроб кад пођете ,
нећете почивати у миру.
Владика је Ристо вјечан
свецем ће се претворити,
за њихове аветлуке
спреман им је опростити.

Због њихових унучади,
помињат им нећу име,
Кад одрасту припитаће,
шта то ђедо нам уради,
Што нам узе нашу вјеру,
крсну славу и државу,
у памет се ђедо врати,
све дадосте за вечеру!
Из свог гроба Његош збори:
Ах да ми је да се дигнем,
па да узмем да им судим
не бих зано што да радим
од таквија ништа људи!
Још вјерујем у свој народ,
српски народ што се крсти са три прста,
оружје нек им буде
глогов колац са кандилом
и тамјаном уз заштиту часног крста!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: