На Тргу пјесника у Будви одржано књижевно вече Николе Маловића

У оквиру књижевног програма 28. фестивала „Град театар“ у Будви, на Тргу пјесника, прексиноћ је одржано књижевно вече посвећено новом роману „Једро наде“ Николе Маловића.

Скоро три деценије будвански Трг пјесника представља књижевну агору, на којој су стихове казивала или прозу читала најславнија имена.

„Као студент књижевности жарко сам желио да се и сам нађем окренут публици, ликом и дјелом, што ми се догодило рођењем ’Лутајућег Бокеља’, а сада и ’Једра наде’“, рекао је Маловић.

Никола Маловић је Бокељ, а себе сматра српским писцем који је у језик унео дах Медитерана и тако га обогатио. Дипломац је београдског Филолошког факултета, житељ Херцег Новог и поносни власник књижаре Со већ 10 година.

Читајући одломак из романа „Једро наде“ аутор је званично увео у причу о свом новом роману који говори о најпознатијем модном дезену на свету, плаво-белој пругастој мајици.

„Док сам, навигаван подстицајним питањима Вање Гавровски, бродио кроз обиман романескни систем који се отима тумачењу – видио сам, и то пријавио публици – да је тргом иза њихових леђа заиста прошло много свијета одјевеног у најпознатији, најсексуалнији и најавантуристичкији модни дезен – пругастоплави дезен морнарске мајице. То је роман на приморском лицу мјеста казивао да управо говори о феномену(!), при чему се нисам либио да цитирам прву реченицу посљедњег поглавља: ’Уједињење земље одговориле су нуклеарном бомбом’, јер је морнарска мајица уједно и војна униформа, од битке код Трафалгара 1805. наовамо. Многе су се обрве подигле када је било ријечи о томе да су Бокељи прије упознали Русију него Србију, те да су управо Пераштани пресудно утицали на формирање руске ратне флоте, те руске наутичке педагогије.“

Роман „Једео наде“ је попут брода који стоји у месту, а радња му се дешава у Перасту, који је буквално натопљен наутиком и све што има и што је саградио као барокну бајку потиче из пругастоплавог морнарског дуката.

„Вјерујем да сам помијерајући књижевне фигуре по бајковитом Перасту утицао да заувијек постане предметом проучавања, а не само брзинских туристичких обилазака током сезоне. Дакако, у мало времена од 50 минута набијених куриозитетним подацима и причом (између осталог и спекулацијом по којој је Кристифор Колумбо заправо био поријеклом конверзос, покрштени Јеврејин), те описом можда најинтригантнијег лица у савременој српској књижевности – лица Адама Оза, окончало се посећено књижевно вече у сјајног организацији будванског ’Града театра’“, закључио је Маловић.

У роману „Једро наде“ имамо 24 кључна појма: морнарска мајица, Бока Которска, светска мода, Пераст, Св. Никола, брод, Гугл, вино, море, Медитеран, Колумбо, хемијски трагови на небу, Јевреји, поморанџе, барок, Русија, Кина, рат, пчеле, мушкарац, жена, љубав, смрт, Бог.

Маловић је, као нико пре њега, у роман уткао логику приморског начина живота и исплео љубавну причу у срцу урбане барокне бајке. „Једро наде“ је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умешани Јевреји, католички краљеви, откриће Америке…

www.laguna.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: