На твојим се врлетима разби сила душманима

Пише: Радко Гарчевић

Први свjетски рат је један од највећих сукоба у историји, трајaо је од љета 1914 до јесени 1918 године. То је био освајачки рат а водио се између два савеза Централних сила (Немачка, Аустро-угарска) и Антанте (Русије, Француске и Енглеске). Завршен је побједом Антанте . Србија и Црна Гора учествовале су у рату на страни Антанте против Централних сила. Основни узрок рата била је жеља за поновном подјелом свијета за колоније и за превласт између Централних сила и Антанте. Само за неке земље као што су Србија и Црна Гора то је био одбрамбени рат.

У вртлогу свјетског рата, на маргинама великих војних догађаја, водила се права  борба у дипломатским и политичким рововима. Црна Гора је у Велики рат ушла
војно, али и политички неспремна. Два рата која је водила у сарадњи са Србијом иако је у  војном смислу изашла као побједник, Црну Гору су економски уназадили, што је био један  од узрока њеног слома 1916. године. Други узрок, била је неспремност политичке и  дипломатске елите којом је располагала да се супротстави како непријатељским нападима,  тако и политичким и дипломатским играма које су око ње повели сами савезници.

Дипломастку акцију коју је водила српска влада на челу са Николом Пашићем, потпомагали су појединци из наjвиших кругова у црногорској војној и политичкој елити. Црногорска елита настала је на међи вjекова, у вријеме коначног ствaрања црногорске  државе у време последњих владара из лозе Петровића, књаза Данила и краља Николе. Генерација највиших званичника која је потицала из редова некадашњег главарског слоја,  схватила је значај уједињења Црне Горе са Србијом и у том смислу своје активности у тим последњим годинама пред крај рата, ставила у службу остварења тог циља.

Данас се комитским „перјем“ ките масе неупућеног народа, чак и оних нација чији припадници нису били комити и чији су преци били или не на страни турских и аустроугарских окупатора наше земље. На нашим просторима чуда се дешавају. Човјек се роди у једној земљи, осване у другој, живи у трећој, а упокоји се у четвртој.

Није то ништа страшно дешавају се промјене граница свуда у свијету и није вјечна ниједна граница нити земља нити ниједну земљу не би требало третирати као идола, јер је човјек онај који ствара државу, а не она њега.

Србија и Црна Гора се нису присилно ујединиле као што би комите да прикажу а у прилог томе говоре и следеће ријечи које су записане у Земљопису Књажевине Црне Горе за ученике 3. разреда основне школе из 1899. године, у коме пише да :

„У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности. Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нису, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познат и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које су биле биле, не смију пожалити ни живот за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: