На ванредним изборима се ДПС мора додатно маргинализовати и остварити јасна већина за реформе и наставак демократизације

пише: Владимир Вукићевић, колумниста портала Борба

Три дана након одржаних локалних избора у Главном граду и 13 општина полако су се слегли утисци демократске јавности и грађана. Онај најзначајнији и општи је тотални дебакл ДПС-а и Ђукановића, наставак одлива чланства, симпатизера и бирача и серије пораза која је почела величанственом побједом на парламентарним изборима 30. августа 2020. године. Послије Никшића, Херцег Новог, Берана, Мојковца, Улциња и Цетиња, грађани су масовним изласком на биралишта у недјељу наставили са кажњавањем Мила Ђукановића и његове лажне странке широм Црне Горе, те њеним развлашћивањем у бројним срединама.

Посебно се мора истаћи велика побједа у Подгорици, која је први пут од увођења вишестраначја 1990. године добила демократску власт. Та чињеница је важна за све политичке актере и грађане жељне наставка процеса демократизације, али и коначне, тоталне демонтаже ДПС система пљачке и корупције.

Показала су се као неоправдана многа очекивања и бојазан да би двогодишња тромост у реформама, слаб темпо демонтаже и развлашћивања ДПС система, страначка надгорњавања и сукоби међу демократским снагама, а који су били свакодневница у протекле двије године, могли довести до слабије излазности, разочарења, па чак и бојкота оних људи који су били истински жељни коначног обрачуна са аутократском праксом Мила Ђукановића и његове лажне странке. Ипак је народна воља за промјенама и склањањем ДПС-а са власти у скоро свим општинама била јача од оправданог незадовољства свим оним што се дешавало од септембра 2020. године.

А Црна Гора је морамо то рећи, на самом почетку упознавања са демократским процедурама и начелима, ушла у два опасна политичка експеримента, које не би издржале ни много развијеније демократије, посебно када имамо у виду дубину проблема у којем се држава налазила, разореност привреде и свих њених институција.

Послије објављивања резултата демократска јавност и грађани су, можда по први пут од увођења вишестраначја, релаксирани промптним реакцијама свих демократских снага да са ДПС-ом и Ђукановићем, са свим његовим сателитима, нема и неће бити било каквих преговора и постизборних савеза и аранжмана.

Тиме је и додатно консолидована демократска политичка сцена, а политичко страшило у лику Ђукановића и његове лажне странке, дефинитивно маргинализовано и послато у политичку прошлост. Са њима више нико не жели да чека ни аутобус, а камоли да улази у било какве облике сарадње. Ту се и отвара питање садашње констелације односа у републичком парламенту, у којем постоји јасна али ипак “танка“ већина, што је Ђукановић од почетка користио да блокира све одлуке за које је била потребна тзв. квалификована већина. Тиме је себе једно вријеме лажно представљао у међународној јавности као спремног на дијалог и компромис, иако је било јасно да са њим договора о било чему нема, а камоли о напретку Црне Горе и наставку свеобухватних реформи.

Са њим као “политичким покровитељом шверца цигарета и кокаина“, као превазиђеним политичарем, трајно екстремизованим и заглављеним у прошлости, људским и политичким очајником који је у сред кампање све оне који га не гласају и политичке противнике назвао “паликућама, штеточинама, квислинзима и лудацима“ нема разговора и сарадње, нема кохабитације, и та ствар је на данашњи дан потпуно јасна и домаћој и међународној јавности. Његова и политичка судбина његове лажне странке, која је увијек била само продужена рука организованог криминала мора бити запечаћена на ванредним парламентарним изборима, који се у садашњем тренутку намећу као неминовност.

На њима ће се разлика у корист демократских снага дефинитивно још више увећати, а у парламенту формирати јасна већина која ће имати задатак да одради читав сет реформи, донесе законе и спроведе превасходно промјене у судској власти, те коначно формира Владу на бази елементарних демократских принципа, што до сада није био случај.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: