На вјечни починак без ближњих: Марија и Марко не долазе на сахрану мајке?

Живот и смрт Мирјане Марковић судбински су испреплетени, готово подударни, са њеним супругом Слободаном Милошевићем, па и у томе да ће, као и он, бити сахрањена без присуства најрођенијих, пишу Новости.

Жеља да заједно почивају испод липе у дворишту породичне куће у Пожаревцу биће им испуњена, али њихова деца Марија и Марко, с којима су тамо провели најлепше дане, ни мајку, по свему судећи, неће испратити на вечни починак, у суботу у 15 часова.

Марко Милошевић још није одлучио да ли ће доћи на сахрану. Он чак још није ни поднео захтев у конзулату Србије у Москви да му се издају документи за превоз посмртних остатака Мире Марковић, мада то може да учини за њега неко од његових малобројних московских пријатеља.

У амбасади су, како сазнају „Новости“, већ добили инструкције из Београда, из надлежног министарства, да Марку, уколико одлучи да допрати мајчине посмртне остатке, у што краћем року издају документа. Син Мирјане и Слободана Милошевића, ипак, оклева. Разлог за то је Интерполова потерница, која је још на снази. Али и статус избеглице у Русији, који би био угрожен. Уколико би био приведен у Србији, Русија не би могла да га заштити.

Пријатељи породице Милошевић сматрају да би, највероватније, Марка долазак у Србију коштао, јер су озбиљне оптужбе против њега и даље на снази.

– Са Маријом је потпуно другачија ситуација – каже за, наш лист, Драгољуб Кочовић. – Она већ има потребна документа за путовање ван Црне Горе, али је потпуно сломљена и огорчена због онога што су доживели њени родитељи, она и брат.

У малобројним интервјуима она није крила да нема намеру да се икада врати у Србију.

– Мислим да нико од нас, ни жив ни мртав, не треба да буде у Србији – говорила је. – Има латинска пословица која каже: „Незахвална домовино – не заслужујеш ни кости моје!“ Мој отац је погрешио што је уопште био председник те земље.

Она је, како тврде њене комшије на Цетињу, све време затворена у кући, иза спуштених ролетни. Нико је није видео, а њена повученост у самоћу одавно је уобичајена за њене комшије. Не дружи се ни са ким, повремено је посети бивши муж Слободан Булатовић, који је једини и ових дана улазио на капију.

Не могу ни да замислим каква је Маријина патња, али и неизвесност од времена које долази, јер јој је Мира била велика подршка и помоћ. Она ју је, практично, издржавала – кажу њихови пријатељи.

Атмосфера испред Маријине куће и у уторак је била иста. Спуштене ролетне, тишина, закључана капија и паркиран аутомобил за које комшије тврде да припада њеном бившем мужу.

– Верујем да је она ту, чим је ту и њен бивши муж. Не би он, иначе, долазио. Немамо комуникацију са њом, нити се посећујемо, тако да ништа о њој и њеним приватним стварима не знамо – прича један од комшија.

Док се смењују недоумице о присуству Марије и Марка на сахрани, у Пожаревцу се ужурбано припрема све што је потребно за достојан испраћај професорке Марковић, некадашње прве даме Србије и Савезне Републике Југославије. Већ је извесно да ће се говорима од ње опростити Момир Булатовић, почасни председник Удружења „Слобода“, и проф. др Милован Бојић, дугогодишњи пријатељ Милошевића.

Удружење „Слобода“, чији је оснивач била и супруга Слободана Милошевића, а које се борило за слободу и истину о њему, његовом животу и делу, огласило се посебним саопштењем:

– Одласком Мирјане Марковић отишао је последњи главни сведок и креатор југословенске и српске историје с краја 20. и почетка 21. века. Јасно је да сведока има још, али оних који су са Слободаном Милошевићем, дугогодишњим председником Србије и Југославије делили најближа убеђења и идеје, свакако да више нема.

У саопштењу се, између осталог, истиче и да су непријатељи Слободана Милошевића у немоћи да се њему супротставе, најчешће нападали његову супругу, а покушаји да се од ње направи „проклета Јерина“ нису престали све до њене смрти.

– Они којима таблоиди формирају свест, у те оптужбе ће поверовати. Они који имају смисла за „критичко мишљење“, лако ће препознати клише који се примењује против оних који одбијају да служе „новом светском поретку“. Милошевић је то одбио и платио цену главом. Мира Марковић га је подржавала најснажније што је могла. Зато је живот скончала у егзилу.

Из Удружења „Слобода“, сажимајући живот професорке Марковић, издвајају да је рођена у партизанском збегу. Да је као беба остала сироче. Мајку Веру Милетић стрељао је Гестапо у нацистичком логору. Од мужа су је силом раздвојили они који су га киднаповали у некадашњи нацистички логор а претворен у „трибунал“ Схвенинген у Хагу. Умрла је у изгнанству у Москви под срамним и лажним оптужбама које су против ње пласиране у српској јавности.

– Она је била истински хуманиста, левичар, идеалиста, југословенске оријентације, политички борац, особа која је имала снажан сензибилитет за политику – наглашава се у саопштењу. – Визионар, доктор социологије, редовни професор Универзитета у Београду, академик Руске академије друштвених наука. Ниод једне ове квалификације Мира се не би одрекла. Није то учинила ни за живота. Напротив, својим делом их је изнова потврђивала.

Одлазећи у кућу Милошевића у Подмосковљу у време припрема Мириних мемоара које су издале „Новости“, наш дописник из Русије уверио се да је Марко, који је живео са мајком, био нежан и брижан син. Сасвим је логично да га је дубоко погодила смрт мајке са којом је живео у избеглиштву. У Москви неће остати сам. Он има ћерку, којој је по сестри дао име Марија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: