Националист: МИЛОВ ПАД – Жртвовање својих најбољих људи

У сусрет конгресу своје партије Мило Ђукановић наставља да „хапси“ своје људе преко омиљених тужилаца, или то већ тужиоци сами раде на „маргинама“ Милове империје да би задовољили нове моћнике, а да, при томе, Мила лично нечим не би повредили. То пристајање на жртвовање својих најбољих људи, а да чланови општинског одбора ДПС Улцињ то јесу показали су резултати прошлих избора када су имали најбољи резултат од свих одбора ДПС у Црној Гори, може се, као и раније у случају Будве, подвести под патологију Милове сујете, и то по обрасцу да јаким кадровима у странци не дозвољава да јачају ако он лично није заслужан за њихов успех.

Није искључено ни да се ради о некој врсти политичког канибализма, у коме Мило политичким „еутаназијама“ својих најближих сарадника, у чему притајено патолошки ужива, себи настоји да продужи век трајања.

Ситуација у којој Милови људи у Улцињу, који су му до јуче безгранично веровали, седе на оптуженичким клупама и чекају прилику да покушају да се одбране од оптужби за несавестан рад у служби (читај партијско запошљавање), није ништа друго до оптужба против Мила као председника странке. Његова странка је данас на саслушању у Улцињу, његови људи чекају оптужнице, али то је већ виђено за бившег градоначелника Подгорице, Славољуба Стијеповића. Он већ зна Милова правила игре када „брод тоне“. Зар управо Стијеповић није оптужен јер је „узео новац за Мила“, а не Мило „за кога је новац узет“.

Епилог. Данас породице људи у Улцињу, људи оданих партији и Милу, стрепе и страхују од новог дана. Нико их не зове. И неће. Посебно не Мило. Нека одговарају ако су погрешили, биће његов, хладан и равнодушан, одговор. Ни помена да је до недавно, у његовом присуству, пред страначким органима тумачено како „партија брине о запошљавању“, као и „да то није супротно закону и прописима“. Ако је тако, зашто се данас не огласи, због чега не устане у одбрану ових људи чији грехови, ако их има, јесу у томе што су неког свог запослили, али нису ни за поређење са његовим гресима (отимање туђег, тајни рачуни, имовина, Дубаи и Мајами, лични амбасадори и тд).

И тако, Мило ће бити „на врху“, „безгрешан“ и заштићен све док му на саслушање не одведу све његове, и он не остане сам без игде икога, окружујући се, увек изнова, „свежим снагама“, доводећи млађе и биолошки издржљивије за нова хапшења према његовим потребама. Оно што Мило не види јесте, не само да му се моћ убрзано троши, већ и да му људи сваким даном све мање верују, те да ће дневно падати број оних коју су спремни да иду за њим, или са њим. Зато заједно са Милом тоне и ДПС, утамничен његовим личним и фамилијарним интересима, и то без обзира да ли ће бити или не ванредног конгреса, и невезано за то какви ће његови, евентуални, будући закључци бити.

Довољно ће бити погледати Мила „на врху“ после тридесет година власти, након толико жртвованих људи ради сопственог трона и личних привилегија. Више него довољно да нормалан и пристојан човек нема шта друго да уради, до да окрене главу на другу страну.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: