Национална хомогенизација Хрватске

Утихнуле су расправе о квотама миграната у земљама ЕУ, али док су биле актуелне, остало је забележено да су се бивше социјалистичке земље тим квотама највише противиле. У томе су предњачиле Пољска, Чешка, Словачка, али слично су се понашале и друге чланице које су одскора у Унији, што је објашњавано чињеницом да оне ни раније нису биле имигрантске и да би ове блискоисточне квоте за њих представљале велику демографску новину.

Тада је уочено да су неке од ових земаља током транзиционог периода чак видно смањиле удео мањинског становништва на својој територији, постајући тако национално хомогеније, што је један од европских парадокса. Док су „старе” капиталистичке земље крајем прошлог и почетком овог века, под утицајем мигрантских таласа (али и своје колонијалне историје), бивале етнички, верски, па и расно све хетерогеније, државе у транзицији су се национално хомогенизовале у процесу ,,разградње” (насилних или споразумних) дотадашњих социјалистичких федерација (СССР, СФРЈ, Чехословачка) и нагињања становништва према државама матицама.

Апсолутни рекордер у тој националној хомогенизацији је Хрватска. Према попису из 1991. већинско становништво у овој републици чинило је само 78 одсто укупног броја житеља, да би на попису 2011. тај проценат био повећан на 91 одсто.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: