Надомак Пећи

Глуво уво погасило звона,
И не чује крик рањене сојке,
У њему се стисла васиона
Непребола Косовке дјевојке,
Живих рана ниже се колона…
Глуво уво погасило звона.

Смрзло срце, у кам претворено,
Зебњу таји, црну авет слути,
Гвозден копљем мржње прободено
Стрепи да ће опет Арнаути
Да запале сљеме већ спржено…
Смрзло срце, у кам претворено.

Пустим пољем сјенка сунца језди
Силан алат не дотиче траву
Стару клетву изнова гнијезди
Мртав Лазар мртву носи главу
На њој света круна, налик звјезди…
Пустим пољем сјенка сунца језди.

Крвав божур из пепела ниче
Поред гробља, затрављеног давно,
Расте силан, око неба тиче,
Над њим јутро безнађем заклано
Слово љубве пјева и нариче…
Крвав божур из пепела ниче.

Раастрла груди Метохија
Поља драче, ледом похарана,
Из њих само лелек Србља клија
Још не свиће дана од Дечана
С Проклетија гладан вук завија…
Разастрла груди Метохија.

Емило Лабудовић
Видовдан, 2021. године