Награда „Мирослав Лазански” уручена Игору Дамјановићу

Награда дневног листа „Политика” „Мирослав Лазански” за изузетне новинарске домете јуче је уручена Игору Дамјановићу, сараднику нашег листа, али и других редакција у земљи и региону, који се током прошле године истакао објављивањем серије текстова и ексклузивних репортажа  са ратишта у Украјини. Ово признање додељује се први пут, у знак сећања на војнополитичког коментатора „Политике” који је оставио изузетан траг у историји српског и југословенског новинарства.

Свечаности у холу зграде „Политике” присуствовали су Тамара Лазански, удовица Мирослава Лазанског (1950–2021), директорка компаније „Политика новине и магазини д. о. о.” Мира Глишић Симић, главни и одговорни уредник „Политике” Марко Албуновић, уредници и новинари нашег листа.

„Имамо изузетну част да испунимо обавезу коју смо најавили на 120. рођендан ’Политике’, односно установљавање награде ’Мирослав Лазански’ за изузетне новинарске домете”, рекао је Албуновић поздрављајући присутне.

Коментатор „Политике” Александар Апостоловски поручио је да је Игор Дамјановић, као први добитник награде „Мирослав Лазански”, стекао новинарско одликовање највишег степена: „Као да је добио Карађорђеву звезду или Партизанску споменицу, у зависности од укуса”.

„Сарадник ’Политике’ Дамјановић заслужио је ову награду не само особеним стилом писања који информише уз снажне описе пакла, ужаса, туге и херојства што прате сваки рат, који је, узгред, увек последњи чин проклетства. Дакле, бесмислен је. Ма шта о томе причали председници, премијери, министри одбране, начелници генералштабова, поручници, регрути, плаћеници, авантуристи, ратни профитери или изгубљени цивили. Дамјановић без сваке сумње поседује храброст и знање којима мора да се наоружа сваки новинар који пише из зона где је живот најјефтинија роба, што је у данашње време готово немогућа мисија”, рекао је Апостоловски.

Лазански је, додао је, припадао старој школи, стасалој у доба хладног рата, из којег је изашао као највећа новинарска звезда.

„Али после распада њему омиљене Југе није расходован као старо оружје, већ је сам себе лансирао у стратосферу, с успоменама из рова у Форт Брегу, како пуца из аутоматске пушке окружен војницима 82. америчке падобранске дивизије. Тада је био у шминкерском фазону, па је у ров сишао у оделу и с краватом. Уз ту слику, оставио ми је још једну, кад се пребацио на стари, милитари стил. Позира у маскирној униформи, с ’рејбан’ наочарима, поред совјетског хеликоптера у Кабулу 1989. године. Поштовали су га и Амери и Руси, и НАТО и Варшавски пакт, и КГБ и ЦИА, мада није крио да су му срцу драже баћушке. Али, своје ставове износио је с аргументацијом и никако вулгарно, већ са стилом”, рекао је Апостоловски.

Возио је у Београду амерички џип из Нормандије који је ЈНА добила „кад је Тито шутнуо Стаљина, чиме је желео да потврди статус првог оклопно-механизованог колумнисте”.

„У Москви се, као амбасадор, клизао сличугама на Црвеном тргу. Строга дипломатска правила за њега нису важила и таквим, неконвенционалним стилом, очарао је и Сергеја Лаврова. Ништа необично. Возио се у америчког нуклеарној подморници која је заронила на Хавајима и шеткао се по Северној Кореји, пре Дениса Родмана”, подсетио је Апостоловски на део биографије Лазанског.

Игор Дамјановић, први добитник награде која носи име најпознатијег војнополитичког новинара на овим просторима, захвалио је „Политици”.

„Заиста ми је, мало је рећи, велика част што сам добио награду која носи по човеку који је постао синоним за ратно новинарство на читавом Балкану.

Нисам имао прилику да господина Лазанског лично упознам, али његово стваралаштво пратим од другог или трећег разреда основне школе, био је личност којој сам се искрено и дубоко дивио. Ова награда свакако за мене представља подстрек и обавезу да наставим даље, наравно и обавезу да, кад се суочим с неким потешкоћама и проблемима на фронту – добијем један нови импулс, нову снагу да то превазиђем и наставим даље.

Желим да се захвалим свим колегама, посебно уредништву ’Политике’, уредници рубрике Свет Јелени Церовини на пруженој шанси у прошлој години и на ових педесетак текстова које сам написао за „Политику” – објективно колико је то било могуће, оно што сам видео и доживео у овом страшном рату. Желим да се захвалим и на потпуној ауторској слободи коју сам имао”, изјавио је Дамјановић.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: