Награда
1 min read
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Награда као облик друштвеног или еснафског вредновања „лика и дјела“ (ово друго поготово) појединца требало би да буде резултат ако не свеопштег а оно макар већинског признања. Кажем „већинског“ јер чак ни Господ Бог није „по вољи“ свима а камоли неки смртник, ма колико га ковали у звијезде. Али, има награда које не само да не завређују већински подршку заједнице, већ, напротив, наилазе на осуду или, у најбољу руку, на општу резигнацију и игнорисање. Једна таква додијељена је јуче.
Тринаестојулска награда, која би требало да буде кровно државно признање, ове године адресирана је на адресу осредње књижевне вриједности и вансеријске мржње и ниподаштавања великог дијела грађана Црне Горе и њиховог културног и историјског наслеђа. Али, то може да зачуди или само непопраљиве оптимисте или крајње наивне, а и једних и других је све мање. Јер кад за врхунску друштвену вриједност изаберете Мила, за главног путовођу Ранка, за правну величину Драгињу и оног несрећног Беладу, за морални светионик оног Зековића, а за духовног вођу рашчупаног и рашчињеног Мираша, резултат мора да испадне онакав какав је испао. А, руку на срце, оваква Црна Гора и заслужује и овакву награду и оваквог награђеног. Све друго би било – светогрђе!
Дужан сам дубоко извињење неким од добитника те награде у њеном подужем трајању, јер међу њима има имена од дигнитета, вриједних искреног дивљења и поштовања. Али, и на све њих се оваквим и овогодишњим избором баца дубоком сјенком сравњивања и поређења непоредивог. И, кад већ то рекох, сјетих се да сам могао направити неопростиву грешку чијих би се последица доживотно стидио. Наиме, прошле године сам Жирију за додјелу ове награде предложио да се она, постхумно, додијели Момиру Булатовићу. Првом демократски изабраном предсједнику, човјеку који је на размеђи два времена и два система вриједности, умио да изабере прави пут и као човјек и као државник. Срећом, Жири је из, како рекоше, формалних разлога, предлог одбио, на чему сам им бескрајно захвалан. Јер, сигуран сам, Момир би се у гробу окренуо кад би му се име нашло уз овогодишњег „награђеног“. Била би то велика част награди, али и велики гријех према Момиру.
А награда као и свака друга. Достојна цијене и поштовања све док се не додијели. А онда, што би рекла моја покојна баба, а та је знала праву за сваку прилику: према свецу и тропар!
Прочитајте ЈОШ:
Награде, заграде и домаћа апокалипса: Када 12-ти прождере 13.јул!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A zamislite svetigrdje da loupez Radojicic Mihailo Sok dobije Trinaestojulsku.Kandidovao se loupez tudjih ideja za ‘nagradu no niko iz komisije nije obratio paznju n’a baljezgarije i pisanije Soka.Ne pomaze ni mécénat Djurovic ,ne moze se uvek krasti.
Нема мане нити грешке ни у једном обраћању поштованог г- дина Лабудовића…..свака тема обрађена народски , здраворазумно….свака част, Бог вам здравље дао и да нам се чешће обраћате…..
Pozivam velikog i uvazenog Akademika, Matiju Beckovica, da odmah i neizostavno, vrati „nagradu“ Milu Djukanovicu!
Za rad’ nas samih!
g.Djuro Vi me i ne poznajete.Otkud Vam sloboda da govorite o mojemu moralu?Ja vaš moral ne mjerim.Vjerujte mi…ne bih ga poredio sa vašim.
kak’a nagrada, tak’a i v’ečnost
Kakvo je tek bilo svetogrdje kad je istu nagradu dobio Mijo ,bokser.Bokser je gostujuci u jednoj emisiji ,a kod jednog ustaskog novinara,otcutao velicanje ustaskog ubice,Mira Baresica ,ambasadora ,narodnog heroja Vladimira Rolovica.Kolika ljudska nula treba da budes ,a da se tako ponasasEto ,to je jedan od mnogih takvih dobitnika ove nagrade te prema tome ,nema iznenadjenja.
„moj“Emilo iz Sekulara…tu smo vrsnici.Sjecam se dobro tvojih dnevnika koje si vodio u ono vrijeme.Nema ljutnje.Ako adm.objavi u redu ako ne objavi ISTO u redu.Iskreno.
Za razliku od tebe, Emilo je moralan covjek, i pravi patriota.