Најављена подршка привредницима у оквиру ИПАРД програма

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавиће 14. фебруара ИВ јавни позив за мјеру три у оквиру ИПАРД програма, саопштено је из Привредне коморе.

Ријеч је о подршци инвестицијама у физички капитал која се односи на прераду и маркетинг пољопривредних и производа рибарства.

“Тим поводом, у Привредној комори Црне Горе, 8. фебруара 2022. године, привредницима су презентовани бенефити овог позива кроз који је обезбијеђено шест милиона еура уз подршку 75 одсто из фондова ЕУ”, наводи се у саопштењу.

Имајући у виду да су корисници ове Мјере привредна друштва уписана у Централни регистар привредних субјеката (ЦРПС), укључујући и кооперативе, презентација је била усмјерена на појашњења критеријума које се морају испунити да би могли аплицирати за објављени јавни позив.

“У презентацији су, осим привредника, учествовали представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, генерална директорица Директората за рурални развој Андријана Ракочевић и в.д. генерални директор Директората за плаћања Владислав Бојовић, начелник Зоран Ирић и савјетница Нина Јакић, те секретарка Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије у Привредној комори Лидија Рмуш”, пише у саопштењу.

Јавни позив за мјеру 3 трајаће 45 дана, рок за подношење захтјева биће од 14. фебруара до 31. марта 2022. године. Подршка је обезбијеђена за инвестиције које се односе на изградњу и/или реконструкцију и опремање објеката, набавку опреме, машина и уређаја. Прихватљиви трошкови кроз мјеру 3 крећу се од 40.000 еура до 1.500.000 еура.

“Ова мјера намјењена је подршци прерађивачким капацитетима и има за циљ унапрјеђење субјеката у пословању храном, како би исти испунили ЕУ стандарде у погледу безбједности хране и имали могућност несметаног стављања производа на тржиште”, наводи се у саопштењу.

Ракочевић казала је да овај јавни позив, који има подршку Европске комсије, представља нови искорак у стандардима, те да ће његова реализација довести до отварања нових радних мјеста и учинити пољопривреду пожељним бизнисом.

“Позивам сва привредна друштва да аплицирају за ова издашна средства бесповратне подршке, а све у циљу јачања црногорске пољопривреде”, рекла је она.

Зоран Ирић је кроз презентацију навео да корисници подршке могу бити сектори прераде млијека (минимални капацитет дневне прераде 500 литара млијека), прераде меса (кланица са минималним капацитетом дневног клања (8 радних часова) од 10 грла говеда или 20 грла свиња или 30 грла оваца или коза или 3000 комада живине) и прерада меса са минималним годишњим капацитетом од 10 тона, производње вина (минимални годишњи капацитет од 2000 л вина), прераде маслина (минимални годишњи капацитет прераде од 500 кг), прераде рибе и аквакултура (минимални капацитет годишње прераде од 5 тона).

“Прихватљиви трошкови из ових сектора односе се на припрему пројекта и техничке документације, публицитет, информационе и комуникационе активности, изградњу и/или реконструкцију, те опрему, машине и уређаје –”, казао је Ирић.

Подршка износи до 50 одсто од укупно прихватљивих трошкова по пројекту, а додатна средства од 10 одсто могу се додијелити за дио прихватљивих/одобрених трошкова који се односи на управљање отпадом, нуспроизводима, пречишћавање отпадних вода и искоришћавање отпада. ЕУ кофинансирање износи 75 одсто од јавних трошкова, а Национално кофинансирање 25 одсто, док ће минимална укупна вриједност прихватљивих трошкова износити 40.000 еура (без ПДВ-а), а максимална 1.500.000 еура ( без ПДВ-а).

Владислав Бојовић говорио је о детаљима који се односе на захтјеве за додјелу подршке, неопходној документацији, прописаним стандардима за кориснике и инвестицију, економској одрживости пројеката и другом. Посебно је позвао привреднике да се морају добро упознати са правилима из јавног позива и поступати са њима, зато што ће то скратити вријеме одлучивања и уговарања пројеката, јер је примијећено током ранијх позива да се доста времена губи на прикупљању додатне документације.

“ИПАРД треба да вам омогући да имате квалитетан и конкурентан производ у складу са еколошким и стандардима безбједности хране”, рекао је Бојовић.

Према његовим ријечима, прерађивачки сектор је перспективан и итекако у будућности потенцијално профитабилан, јер расте потражња за квалитетном, домаћом храном.
Мироје Зејак, власник компаније „Бест продукт“ д.о.о. из Мојковца, подијелио је своје искуство у коришћењу средстава из ИПАРД ИИ програма. Он се бави узгојем живине од 2007. године и уз подршку ИПАРД-а изградио је мини кланицу вриједну 400.000 еура, која је у мају 2021. године почела да ради.

“Задовољан сам и поносан што сам направио добар и препознатљив производ. Позивам све привреднике да се пријаве за овај пројекат, коме морају приступити крајње одговорно”, рекао је Зејак.

Секретарка Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Лидија Рмуш истакла је да произвођачима који желе да конкуришу за средства из ИПАРД-а не иду у прилог промјене цијена опреме и грађевинског материјала на тржишту, условљене пандемијом. Према њеним ријечима треба са партнерима из Европске комисије размотрити могућност да се подршка коригује у складу са растом цијена.

Привредници су током презентације тражили појашњења од представника Министарства како би се што квалитетније.

“Прихватљиви трошкови из ових сектора односе се на припрему пројекта и техничке документације, публицитет, информационе и комуникационе активности, изградњу и/или реконструкцију, те опрему, машине и уређаје”, казао је Ирић.

Подршка износи до 50 одсто од укупно прихватљивих трошкова по пројекту, а додатна средства од 10 одсто могу се додијелити за дио прихватљивих/одобрених трошкова који се односи на управљање отпадом, нуспроизводима, пречишћавање отпадних вода и искоришћавање отпада. ЕУ кофинансирање износи 75 одсто од јавних трошкова, а Национално кофинансирање 25 одсто, док ће минимална укупна вриједност прихватљивих трошкова износити 40.000 еура (без ПДВ-а), а максимална 1.500.000 еура ( без ПДВ-а).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: