Најбољи сатирични роман: Милану Кнежевићу награда „Радоје Домановић“ за „Обалу несанице“

Изузетно књижевно признање, награда „Радоје Домановић“, коју додјељује Удружење књижевника Србије (УКС), додијељено је Милану Кнежевићу за најуспјешнији сатирични роман, објављен у 2021. години, за „Обалу Несанице“.

За ову књигу, у којој је на аутентичан, постмодернистички начин описан феномен диктатуре, Кнежевић је у јануару, на дан оснивања „Ошишаног јежа“, најстаријег хумористичко-сатиричног часописа на Балкану, већ добио годишњу награду уредништва, сарадника и читалаца „Јежа“, „Слободан Костић“ за хумор у сатири.
Роман Кнежевића објавио је угледни београдски издавач „Штампар Макарије“, а књига је већ наишла на значајну пажњу читалачке јавности у Црној Гори и шире. Промовисана је два пута у Подгорици, затим у Будви и Никшићу, а слиједе и друге промоције код нас и у окружењу.
У критици је оцијењено да је Кнежевић, уз аутентичан литерарни приступ, сагледао феномен диктатуре на бројним свјетским дестинацијама, у свим временима, узевши за мјесто радње имагинарну афричку земљу, Обалу Несанице. У тој банана државици највећи син народа и народности, Милтон, већ овјешталим рецептима свих диктатора свијета држи у ропству цијелу земљу правећи од ње приватни феуд, мјесто колективне хипнозе нације, заљубљене у свог великог Вођу, који развија полигон за процват диктатуре уз обилату подршку домаће и међународне мафије и бјелосвјетских сатрапа који шићаре по, изгубљеној у џунглама Африке, Обали Несанице.
Кнежевић је у августу прошле године добио и престижну награду Књижевног друштва Косова и Метохије, „Велику Грамату“, највеће признање за књижевно стваралаштво и очување српског језика и културе за 2021. годину, а недавно му је у Никшићу додијељена и награда “Мирко Бањевић” за поезију, за његову шесту збирку пјесама, “Робијашки рефрени”.
Према данашњем саопштењу УКС, награде „Радоје Домановић“ додијељене су у више категорија: за укупан допринос српској књижевној сатири припала је Драгославу Михаиловићу и Миломиру Ђукановићу, ствараоцима из Београда; додијељене су и двије награде за најзначајнију књигу сатиричне поезије у претходној години, Војиславу Вукотићу из Београда, за књигу „Платонски читаоци“, и Андрији Радуловићу из Подгорице, за збирку „Генерал и ласта“; равноправно су додијељене и награде за најбоље књиге афоризама, Станиславу Томићу из Зворника („Умњаци израстају касније“) и Бранку Вуковићу из Подгорице („Сизифове фусноте“); за најбољу антологију у сфери сатире проглашена је Антологија српског афоризма „Године заплета“ (Народна библиотека „Раде Драинац“ из Прокупља; приредио писац Драган Огњановић); признање за теоријски допринос сатири добио је Милован Гочманац из Крушевца за књигу „Ингенијум инвентивне афористике“ (о афористичару Мирославу Средановићу из Београда); признање „Екселенција сатире“ за најбоље стране сатиричаре добили су пјесник Славомир Гвозденовић из Румуније, романописац и есејиста Веселин Мишнић из Црне Горе, пјесник и афористичар Милан Берић из Републике Српске, Томислав Супек из Хрватске, Маја Цекова из Бугарске и Александар Минченков из Руске Федерације.

Одлуке о добитницима награде „Радоје Домановић“, најзначајнијег признања за књижевну сатиру у Србији, донио је Жири у саставу: Радомир Андрић, Душко М. Петровић, Петар Жебељан, Видак Масловарић и Слађана Митровић, а признања (плакета и ликовни портрет Радоја Домановића) лауреатима ће бити уручена почетком априла на свечаном додјељивању у Београду, у просторијима УКС, у Француској бр. 7.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: