Најбољи стрип Београдског сајма књига: Ритам јуначког срца

Сага из Великог рата преточена у величанствен стрип „Сат“, награђен на сајму. Сценарио Драгана Лазаревића, аутор цртежа Вујадин Радовановић

Причу која се, баш као и часовник који се нашао у „насловној роли“, равно сто година преноси са кољена на кољено у његовој породици, исприповједао је Драган Лазаревић де Лазаре у стрипу „Сат“ („Пчелица“), најљепшем издању девете умјетности на протеклом Сајму књига, пишу „Новости“

Мајстор (прије свега комичног) цртежа, аутор култних серијала на престижној француско-белгијској сцени, Де Лазаре је овога пута цртеж препустио реалистичнијем Вујадину Радовановићу Вуји, а сам остао тек сценариста.

Или најприје, редитељ приче која је по себи филмска, па стога попут филма и испричана, те супервизор пројекта у који је ушао прије свега срцем, а у који је свако кога је приповест о сату дотакла унео понешто своје.

– „Сат“ је сага из Великог рата, лична и истинита прича мог прадједе Радомира Лазаревића из села Роћевићи код Краљева, који је као војник Српске краљевске војске са својим саборцима – мученицима претрпео албанску голготу, на француском медицинском броду прешао Средоземно море да би стигао у Африку и упокојио се након непуних два месеца у Тунису, 16. фебруара 1916. по старом календару – пише Де Лазаре у поговору овог прелијепог издања.

Ту је пред смрт примио сребрни џепни сат, који је нашој породици у Србију донио његов ратни друг. Тај сат моја породица до данас чува као реликвију и он куца испод славске иконе Св. архангела Михаила у нашем породичном дому.

Радомирова прича је потресно свједочанство о надљудским напорима наших предака, њиховом пријатељству, вјерности, храбрости и пожртвованости српских јунака, који су своје животе уткали у сваку стопу наше свете земље, истиче Де Лазаре, поносни Радомиров потомак, који је на себе преузео да „пронесе глас“, о свему наведеном, али и о љубави и вјерности, о гостопримству туниског народа и бризи и посвећености француских војника и медицинара.

Јер, како аутор наводи, „некада је потребно да прође стољеће да би се кроз више генерација појавио неко ко ће моћи да сагледа, пренесе и опише наша дјела… али за то… ваља имати потомке“. А Радомир их је имао

Прича о прецима

Сат – прича о нашим прадедјовима и прабабама које смо били заборавили – природно је нашла сопствену уметничку форму, разумљиву свим генерацијама.

Али племенита уметност приповједања у сликама, модерно звана стрип, свједочила је и тумачила о Првом свјетском рату, Великом, још док су топови грували, а отровни гас засипао ровове… – наводи се у додатку издања „Пчелице“, обогаћеног како документарним материјалом о Великом рату, тако и прегледом стогодишњих уметничких визија тог великог страдања, пренијеле су „Новости“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: