ИН4С

ИН4С портал

Најслађи музеј на свету – музеј чоколаде

1 min read

Чоко пралине

Музеј чоколаде у центру Музеј Келна годишње посети око 650.000 људи и један је од 10 најпосећенијих у Немачкој

0210-2011-cokolada-praline-_620x0

Посетиоци имају прилику да се кроз јединствено, слатко путовање упознају са историјом чоколаде старом више од 3.000 година – све до данашњих чоколадних производа и начинима њихове производње.

Чоколадно царство је на левој обали Рајне 1993. године изградио Ханс Имхоф, некадашњи директор великог концерна за производњу намирница „Штолверк“ (Столлwерцк).

Најновије вести о чоколади нису добре – према последњим истраживањима, свет ће у следећих неколико година, због све веће потражње, остати без какаа, јер једноставно нема довољно плантажа какаовца.

Још један од фактора који значајно утиче на смањене залиха какаа јесте и епидемија еболе у западној Африци, посебно имајући у виду чињеницу да 70 одсто светских залиха стиже управо са тог подручја.

Делимични кривац за несташицу какаа су такође болести и суша, као и сами људи, који осећају све већу глад за слаткишима, а држава која предњачи у томе је – Кина.

Шеф службе за посетиоце Музеја чоколаде Олаф Вортман каже да су годишњи приходи од производње чоколаде, коју су старе цивилизације називале храном богова и црним златом, заиста у паду.

„За сада индустрија још може да се снабдева, али сигурно је да цене чоколадних производа могу да порасту уколико дође од мањка какаовца“, упозорава он.

Ако се ситуација не поправи, а љубитељи чоколаде не смире страсти, омиљени слаткиш могао би, дакле, до 2020. године да постане луксузна и скупа роба, пише Дојче веле.

У келнском Музеју посетиоци ће сазнати све што су икада желели да знају о чоколади.

Тешко је издвојити најзанимљивији експонат, јер је наша изложба велика. Деци се највише допада ‘чоколадна фонтана’. Многим посетиоцима занимљиво је одељење за производњу чоколаде, а некима пак културно-историјски део са изворним експонатима старим и неколико хиљада година„, прича Вортман.

Обилазак три нивоа изложбеног простора који се простире на 4.000 квадратних метара почиње причом о какаовцу, биљци од чијег се плода прави чоколада, а који потиче из средње Америке.

Данас се највише узгаја око појаса Екватора и у западној Африци. Успешан и квалитетан узгој те биљке захтева влажну околину и просечну температуру од 25 до 28 степени Целзијуса.

Како би анимирали малишане, у Музеју су одлучили да организују интерактивне радионице. Најмлађи посетиоци на мониторима играју игрице о какаовцу, решавају осмосмерке проналазећи појмове у вези с чоколадом и на тестовима проверавају своје „чоколадно знање“.

На првом спрату је део музеја претворен је у стаклену башту у којој расту стабла какаовца, кафе и банана. Ту човек не може дуго да се задржи, јер су температура и влажност ваздуха прилагођени условима у којима расте тропско биље.

Другим спратом доминира погон за производњу чоколаде – невероватан доживљај за праве сладокусце пред чијим очима настаје чоколада. Пржење зрна какаовца, млевење и одвајање језгра до љуске, затим мешање са какаовим маслацем, млеком и шећером, до преливања чоколаде у стилизовано дрво какаовца.

„Веома важан састојак за производњу чоколаде јесте шећер, јер људи воле слатку чоколаду. Млеко у праху такође, иако се користи само за производњу беле и млечне чоколаде, а не и за производњу чоколаде за кување„, открива Вортман део рецепта „хране богова“.

Захваљујући радници која части посетиоце чоколадом умоченом у вафле, посетиоци имају прилику да обрадују своја непца и на лицу места осетите укус тек произведене чоколаде.

Запослени у Музеју неће имати ништа против ако неки посетилац, прави љубитељ чоколаде, и по неколико пута „залута“ до три метра високе „чоколадне фонтане“.

Музеје говори и о историји чоколаде, која је почела у старим цивилизацијама у средњој Америци. Маје и Астеци су је користили као лек, приређивали су славља у част бога какаа, а служила је и као средство плаћања.

Занимљиво је да је са својих путовања по Јужној Америци Кристифор Колумбо донео на шпански двор и семе какаовца, али оно није побудило никакво интересовање. Тек након похода шпанског освајача Хернана Кортеса на Јужну Америку, Европа је спознала чари чоколаде.

У једном делу Музеја изложене су и посуде у којима су Европљани држали чоколаду. Њихова раскош доказује да су „храну богова“ себи могли да приуште само богаташи.

Информације о чоколадним производима, укључујући и упознавање неких од највећих имена у индустрији, могу се сазнати на трећем нивоу Музеја, а ту је испричана прича о новијој историји чоколаде, базираној на произодњи за широку потрошњу.

Реконструиран је изглед старих продавница чоколаде и чоколадних слаткиша, са оригиналном амбалажом, плакатима, рекламама и аутоматима за самопослуживање. „Поносни смо јер нас посећује мноштво људи, без обзира на узраст. Реакције су у принципу врло позитивне, али ми ипак сваку критику схватамо врло озбиљно. Посетиоци могу да нам се обрате уколико имају предлог или савет„, наводи Вортман.

Музеј покушава да покрије све области – тако да је ту и тема експлоатације деце на плантажама.

На улазу у Музеј налази се продавница сувенира у којој су разни алати, играчке, мобилни телефони, тастатуре, чак и келнска катедрала израђени од чоколаде.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy