Најукуснији викенд у Београду: Шта пробати на фестивалу сира

Сир по рецептури из 10. вијека, сир стар сат и по времена, српска слатка моцарела, сир од дуње и још много тога можете пробати на фестивалу сира у Београду, пише BBC на српском.

Некад се куповао бијели или жути, тврди или меки, и до недавно, сир је могао да достигне само споредну улогу под свјетлима рефлектора, бар на овим просторима.

Фестивал сира у Београду права је прилика да овакве тврдње падну у воду – током викенда је на овој манифестацији изложено око три стотине различитих врста сирева, а у споредној улози су кобасице, сланина и чварци.

Тако су трапист, обични качкаваљ и едамер какве знамо, изашли из моде, па су се у гастрономском рају нашли и козји сир у пиву, српска слатка моцарела, сир са семеном бундеве, тартуфима, рузмарином, лавандом, анисом.

Кажу да сир, вино и пријатељи морају да буду стари да би били добри, па је зато ту и сир који се још увијек прави по рецептури из 10. вијека – шарски сир.

Ово је један од најстаријих и најаутохтонијих сирева на Балкану и води поријекло са Шар-планине, са Косова. Прави се од млека крава и оваца које живе на више од 2000 метара надморске висине, изнад Призрена, из области Гора.

„Ово је потпуно природан крављи и овчији сир. У сир се додаје биљка морач, која расте у околини, како би се побољшао укус„, кажу за ББЦ са штанда малих произвођача са планине Шара.

Мјесто међу сиревима нашао је и најстарији војвођански слаткиш, китникез.

Прави се од дуње и шећера, могу се додати и ораси, али се данас ријетко спрема. Познат је и под именом сир од дуња, а води поријекло из Аустроугарске.

На штанду екипе из Пирота „крчкао“ се качкаваљ. Великом варјачом су мешали млеко у казану, и у понуди је био сир стар само 90 минута. Још увек топао, „гуменасте“ структуре, подсјећа на грчки халуми.

Уз добар сир иде и добро пиће, попут медоваче. Невена Новићевић је, пишући дипломски рад на Пољопривредном факулету спојила са искуством оца који се бави пчеларством годинама, и тако је настала њена, прва званично регистрована ракија од меда у Србији.

У другом плану, али неизбјежне уз сир, стигле су и кобасице и сушено месо.“У овим кобасицама су сјецкани бадем и медитеранско зачинско биље. Правимо их по оригиналном римском рецепту из другог вијека. Ми смо кобасицу прилагодили нашем укусу, али у основи је иста„, каже Цане из Мартинаца.

А за оне који не воле да експериментишу с укусима, ту су и сланина и чварци.

Прочитајте још:

Страдају угрожене врсте у Србији: Отровано преко 2000 птица

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: