Највећа заблуда запада: Потцењивање технолошког развоја Кине и Русије

„Русија је савладала санкције и проширила производњу ракета“ наслов је у једном од септембарских бројева Њујорк Тајмса. Оваква тврдња утемељена је на (поверљивом) податку који је новинарима пренео званичник из Вашингтона.

Сада ће се, по обичају, како се то већ практикује протеклих годину и по дана, неки чудити како је то могуће, неки покушавати да демантују изречено, а неки предложити да се новом пропагандном кампањом најпре релативизује, а затим и заборави ова непријатност.

Непријатност је велика, она прави проблем не само у фронтовској борби и извођењу тактичких операција, него и у одржавању дискурса који је у западном медијском простору креиран.

Веш машине у војној индустрији

До скора је, наиме, преовладава дијаметрално супротна тврдња како Русија преко Казахстана увози веш машине западних произвођача, расклапа их и затим електронске делове уграђује у ракете.

У Казахстану су сасвим озбиљно схватили западне претње, реаговали су колико су морали, Касим Жомарт – Токајев није желео да ризикује увођење било каквих санкција против своје земље, али ни њима у Астани није баш било јасно о чему се ту ради! Како су веш машине постале роба посебне намене и нашле сврху у војној индустрији!? Хоће ли се на неким следећим списковима наћи и пегле, тостери и усисивачи?

Континуално потцењивање домета руске науке и ширење наратива како је Русија технолошки неразвијена земља, свакако су међу највећим заблудама западне политике. Како је могуће да научни институти који спроводе врло захтевне и комплексне пројекте истраживања свемира (а што укључује и слање летелица у космос) или геофизичких испитивања (а што подразумева развој нових техника за експлоатацију минералних сировина) нису у стању да склопе веш машину? Да ли су експерти за пропаганду размишљали о томе када су креирали дискурс?

Моћна руска наука

Руска наука је моћна, свако ко је био у контакту са руским истраживачима или редовно прати објављивање резултата истраживања у водећим руским научним часописима у то се могао уверити последњих деценију и по. Криза из друге половине деведесетих година двадесетог века давно је превазиђена. У појединим областима слободно се може тврдити како је руска наука или најмоћнија или међу неколико најмоћнијих на свету.

Проблеми који постоје у руском систему су сасвим другачијег карактера и тичу се функционалног повезивања инвеститора (банкарског сектора), научних центара и производних корпорација. Због тога нема брзе „комерцијализације“ иновација, понекад их чак нема уопште.

Истина, и ту се нешто почело мењати последњих година, али тај процес се споро одвија. Иначе, што се тиче примене иновација у војном сектору, ту се традиционално све одвија брзо, постоје разрађени обрасци сарадње између истраживача и наменске индустрије још од времена совјетског периода. Зато није никакво изненађење да руски војно – индустријски комплекс проширује производњу ракета. И не само ракета!

Имају ли Кинези чипове

Оно што је занимљиво, јесте да се овај западни дискурс не односи само на Русију. На „листама“ технолошки заосталих су и други незападни актери, међу њима и Кина. Колико је само објашњавано да „Кинези немају чипове“, те да ће без тајванских полупроводника кинеска привреда колабирати.

Тајван јесте „глобални џин“ у електронској индустрији, на том острву су одавно смештени највећи светски произвођачи хардверске опреме (на Тајвану се производи више од 50 посто глобалне продукције чипова, 70 посто компјутерских дисплеја и 90 посто преносивих рачунара) и Кинези су код њих добро пазарили, али никако се не сме потцењивати ни кинеска наука.

Тржиште има своју логику, купује се тамо где је јефтиније, где су рокови испоруке краћи, где су количине загарантоване. Неспорно, кинески произвођачи електронске опреме јесу се ослањали на тајванске компоненте, али то никако не значи да су то чинили стопроцентно, нити да су занемаривали развој истих таквих програма у континенталном делу Кине.

Резултати таквог приступа виде са сада, у условима када се и против Кине намећу различите врсте санкција па се услед тога променила и она „уобичајена тржишна логика“.

Америчко Министарство трговине покренуло је истрагу о карактеристикама новог модела телефона компаније „Хуавеи“ (Мате Про 60) зато што овај апарат у себи садржи чипове од 7 нанометара са 5Г технологијом!

Откриће да су ови чипови произведени у шангајском СМИЦ – у, фабрици која је делимично и у државном власништву потпуно је шокирала Американце. То је за њих био већи шок од сазнања да је Русија савладала санкције и проширила производњу ракета, пошто је првобитна (обавештајна) процена гласила како Кинези неће бити у стању да произведу такву компоненту пре 2030. године.

Истовремено, показало се и да су кинески произвођачи прескочили још једну важну препреку, достигавши немачке колеге у производњи мотора. Наиме, још 2017. године потписан је уговор са Тајландом о продају кинеских подморница. Међутим, те подморнице требало је опремити немачким дизел моторима (МТУ396) које је минхенска фирма одбила да испоручи након забране ЕУ да се Кинезима продаје све што има везе са војном индустријом.

Убрзо после тога почело је лицитирање када ће и како уговор бити раскинут!? У децембру 2022. године, судећи према медијским извештајима, ствар је била безнадежна, пошто су кинески мотори „превише бучни“ и зато их тајландска морнарица није желела. Насупрот томе, шест месеци касније појављују се прве гласине да је проблем са „бучним моторима“ решив, те да Тајланд и даље „тежи“ завршетку уговореног посла са Кином.

Септембра 2023. године све је и завршено, према расположивим информацијама из Бангкока „перформансе кинеског мотора нису инфериорне у односу на немачки“, а морнарице две земље су још и одржале заједничке вежбе како би посао „запечатиле“.

Амерички стратези могу то да схватају или не схватају, могу то да признају или не признају, то је питање њихове објективности или субјективности, тек најзначајнији незападни актери више уопште не заостају у технолошком смислу. Чак су у бројним научним областима постали доминантни, динамичније се развијају, стварају већи број иновација.

Запад више нема монопол на технолошки развој какав је имао пре рецимо три деценије, када је такву позицију и користио за пројектовање једнополарности у светској политици. Ширењем прича о веш машинама које се употребљавају за производњу балистичких ракета стварност се неће променити.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: