Највеће претње по америчку националну безбедност: Објављен извештај Обавештајне заједнице САД

Обавештајна заједница САД објавила је годишњи извештај у вези са најозбиљнијим директним претњама по националну безбедност Сједињених Америчких Држава.

У документу на око 40 страна, наравно да су се нашле државе попут Русије, Кине, Ирана, Северне Кореје, затим конфликти попут оног у Појасу Газе, оружје масовног уништења, терористичке групе, појаве попут миграције, али и поједине личности попут – Милорада Додика.

Русија – озбиљан изазов Западу и његовим партнерима

Према мишљењу аутора извештаја, упркос штети коју је „руска агресија на Украјину“ изазвала код куће и у иностранству, Русија и даље задржава статус способног и издржљивог противника у разним доменима, који настоји да пројектује своју моћ и одбрани сопствене интересе на светском нивоу, тиме подривајући интересе САД и колективног Запада.

Наводи се и да је РФ учврстила своје везе са Кином, Ираном и Северном Корејом, што јој је помогло у јачању војне индустрије и представља озбиљан изазов Западу и његовим партнерима.

Такође, процењује се и да ће Москва задржати значајан утицај у пољу енергетике, јер је у првој половини 2023. године Русија била други највећи европски снабдевач течног природног гаса.

Што се тиче самог сукоба у Украјини, иако Обавештајна заједница САД сматра да је дошло до застоја или тзв. „пат позиције“, овакав развој догађаја према мишљењу америчке агенције због стратешке руске предности иде у корист Москви.

Томе у прилог сведочи све обимнија производња ракета дугог домета, артиљеријске муниције и друге опреме, захваљујући којој ће РФ моћи да води дуготрајан сукоб високог интензитета, уколико то буде потребно.

У међувремену, Москва је од краја 2023. остварила неколико напредака на бојном пољу и користи неизвесност у вези са даљом испоруком војне помоћи са Запада. Стога се закључује да ће упркос свим губицима и потешкоћама насталих током СВО, Русија временом добити већу и квалитетнију војску.

Ово важи и за нуклеарни арсенал Москве, који према мишљењу америчке агенције и даље важи за највећи и најразноврснији арсенал нуклеарног наоружања. Додатно, према информацијама у документу, Русија је показала и способност деловања у сајбер простору и остаје једна од најјачих свемирских сила на свету.

Војно јачање Кине – претња по националне интересе САД

Главни проблем који Обавештајна заједница САД види у деловању НР Кине, јесте настојање да се спроведе уједињење са Тајваном, као и њено војно јачање што може довести до нових криза у Јужном и Источном кинеском мору.

Процењује се да је Пекинг завршио изградњу више од 300 нових силоса за смештај интерконтиненталних балистичких ракета, као и да је део њих већ попуњен овим ракетама. Поред тога, наводи се и да Ратна морнарица НР Кине располаже са два носача авиона у оперативној употреби, а очекује се да ће трећи бити уведен током 2024. године.

Истиче се и кинески арсенал крстарећих и балистичких ракета, нарочито систем ДФ-17, који може лансирати хиперсонични ДФ-ЗФ ХГВ (Hypersonic Glide Vehicle, HGV), али и све већа производња борбених авиона пете генерације. Додатно, као претњу по америчке националне интересе, наводи се напредно противсателитско наоружање којим Кина располаже.

У сврху модернизације својих оружаних снага, Кина је усмерила капитал ка приоритетним секторима и покушава да смањи зависност од страних технологија, наводи се у документу америчке агенције.

Поред модернизације војске, Обавештајна заједнице САД изразила је забринутост јер Кина гради војне базе како би пројектовала моћ и штитила националне интересе у иностранству. Тако поред већ направљене базе у Џибутију и објеката у поморској бази Рем у Камбоџи, Пекинг наводно разматра градњу војних објеката у неколико држава као што су: Мјанмар, Куба, Екваторијална Гвинеја, Пакистан, Сјешели, Шри Ланка, Таџикистан, Танзанија и Уједињени Арапски Емирати.

Јачање војног утицаја, потпомогнуто је јачањем међународних пројеката „Инцијатива појас и пут“, „Светска иницијатива за развој“ и „Светска безбедносна иницијатива“, наводи Обавештајна заједница САД.

Иран и Северна Кореја

Када је у питању Иран, највећа претња према мишљењу аутора документа огледа се у његовој подршци Хамасу и другим групама које су непријатељске настројене према САД, које Техеран наводно користи за индиректне нападе на америчке трупе у Ираку и Сирији. Ту се убрајају Хезболах и Хути, који служе за нападе на израелску војску на граници са Либаном, односно на бродове повезане са Израелом у Црвеном мору.

Што се тиче конвенционалних средстава, из извештаја се може закључити да Американце највише брине набавка савремених тренажних ваздухплова што указује да Иран намерава да купи борбене авионе и хеликоптере, док ће копнене снаге добити нове тенкове. Осим наведеног, наводи се да је Иран све више напредује у сегменту крстарећих и балистичких ракета, беспилотних летелица, система ПВО и поморског ратовања.

Са друге стране, америчке обавештајце по питању Северне Кореје највише брине даљи развој и ширење нуклеарног арсенала, који представља централну тачку националне безбедности ове азијске државе.

Стога наглашавају да ће лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун наставити да ради на развоју способности ракетних снага и опремати их крстарећим, балистичким и хиперсоничним ракетама, дизајнираним да заобиђу америчке и системе ПВО земаља у региону.

Осталe невоље из угла Обавештајне заједнице САД

Поред набројаних држава, америчка агенција је у годишњем извештају изнела мишљење да многи други догађаји, појаве, процеси и недржавни ентитети такође представљају претњу по националну безбедност САД.

Поред сукоба на територији Украјине, највише пажње придаје се рату у Појасу Газе, а овај конфликт означен је и као главни узрочник напада милитантних група на америчке базе у региону Блиског истока.

Осим тога, наводи се и да постоји могућност од избијања сукоба између Кине и Филипина, односно Јапана, који су најважнији амерички савезници у Пацифику. Затим се наглашавају тензије између Индије и Кине у пограничним областима две државе, као и тензије између Индије и Пакистана. На крају, наводи се могућност поновоног активирања сукоба између Јерменије и Азербејџана.

Америчка агенција наводи и да би унутардржавни немири имали негативан утицај по интересе САД, а као кључне државе где би до таквих догађаја могло доћи наводе се Авганистан, Судан, Етиопија, Хаити, Венецуела и земље Сахела.

„Провокативни потези“ Милорада Додика

Ипак, за нас можда најинтересантнији део овог документа тиче се Западног Балкана, за који амерички обавештајци сматрају да ће се „суочити са повећаним ризиком о локализованог међуетничког насиља“ током 2024. године.

„Националистички лидери ће вероватно довести до повећања тензија зарад својих политичких интереса, а спољни актери ће искористити етничке разлике како би повећали и заштитили свој регионални утицај или осујетили интеграцију Западног Балкана у ЕУ и остале евроатлантске институције“, наводи се у извештају.

Као примери потенцијалних немира на Балкану, наводе се: сукоби између „српских националиста и косовских власти“ који су довели до смртних исхода и повреда, укључујући и рањавање НАТО мировњака у 2023. години; „провокативни потези“ лидера Републике Српске Милорада Додика који настоји да неутралише међународни утицај у БиХ и обезбеди дефакто отцепљење РС.

Ови потези Милорада Додика, према мишљењу америчке агенције, могли би да подстакну лидере муслиманског становништва да реагују и евентуално изазову насилне сукобе, са којима мировне снаге не би могле да изађу на крај.

На крају извештаја, америчка агенција направила је и осврт на проблеме као што су миграција, климатске промене, изазове у здравственим системима држава и на недржавне ентитете попут транснационалних криминалних организација, приватних војних компанија и терористичких група попут Исламске државе и Ал Каиде које и даље представљају претњу по САД, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: