Највише повјерења у СПЦ, најмање у НАТО

Грађани Црне Горе највише повјерења имају у Српску православну цркву, Универзитет Црне Горе и Војску, док их највише муче незапосленост, сиромаштво, као и корупција и криминал, показало је истраживање „Грађанска партиципација у Црној Гори” које су спровели НВО Грађанска алијанса и агенција Дефакто.

Најмање повјерења грађани имају у политичке партије, НАТО и приватне универзитете.

Интересантно је да иако грађани Црне Горе најмање повјерење имају у партије, њих 11 одсто је учлањено у неку странку, а дио њих се уопште не интересује за политику.

Истраживање у 27 европских земаља у периоду од 2007. до 2009. године показује да је у њима у просјеку 4,6 одсго грађана укључено у партије, што је дупло мање него на нивоу Црне Горе.

Истраживање „Грађанска партиципација у Црној Гори” урађено је у периоду од 20. децембра до 15. јануара, на узорку од 814 испитаника који су анкетирани лице у лице.

Представница агенције „Дефакто“ Оливера Комар казала је да грађани гласање виде као доминантан вид партиципације у политичком животу.

Она је навела да је истраживање показало да грађани Црне Горе још не вјерују да су битан дио заједнице, те да многи сумњају да могу нешто промијенити. Ипак, како каже Комар, постоји једна струја људи који постају партиципанти, који су свјесни своје улоге и имају чак и одређени профил, а то су образованији људи и који користе интернет.

На другој страни огромна структура људи који су врло пасивни. Њих не интересују проблеми сопствене заједнице, који су у стању да слушају плач и насиље у стану до њих и да не ураде ништа по том питању, казала је Комар на представљању истраживања.

Истраживање је показало да четвртина грађана не би пријавила корупцију и да зна за њу, док 35 одсто њих не зна коме би се обратило. Такође, сваки пети грађанин би толерисао породично насиље, а четвртина их не зна коме би пријавила ту појаву. Своје задовољство животом грађани су оцјењивали на скали од један до десет, а просјечна оцјена је била 6,43.

На питање на који начин су учествовали у процесу доношења одлука, 87,9 одсто испитаника наводи да су учествовали на гласању на изборима, а много мање их је одлучило да се обрати посланицима, омбудсману или премијеру.

Комар је саопштила да имамо забрињавајући тренд раста присталица аутократског система владавине, док је све мање „слабих демократа” Она је навела да је ауторитарни систем владавине 2008. године подржавало 10,7 одсто грађана, 2010. 13,7, а 2014. чак 17,7. Број снажних демократа 2008. је био 8,7 одсто, 2010. 18,5, да би 2014. пао на 12,2 одсто.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: