ИН4С

ИН4С портал

Након Марковићевих небулоза: Брда да траже аутономију!

1 min read
Микро држава на лупи микро подјела и микро граница, него шта!

Карта Васојевића

Пише: Никола Васојевић

Када Душко Марковић почне да се размеће својим вјерским незнањем тачно ти дође да организујеш референдуме у Васојевићима, Пиперима, Братоножићима, Кучима и другим Брдима, за добијање културне аутономије. Шта друго да радите када чујете Марковића како тврди да су манастири Острог и Морача црногорски и да ви ваљало да буду државна имовина. 

-Нијесам могао да вјерујем да манастир Острог није црногорски. Знао сам ко тамо служи, али нијесам знао да то није црногорска светиња, црногорско вјерско и културно добро. То није ни манастир Морача ни манастир на Цетињу. То јесте и мора бити државна имовина и државно валсништво, рече данас Марковић.

Па да онда Брда не траже за почетак културну аутономију, а потом да видимо шта да радимо? Прави ли се то Марковић луд, па не зна ко је основао манастир Острог и Морачу и да када је то урађено над њима Црна Гора није имала никакву власт нити су они припадали црногорској територији. Не бих о ктиторима поменутих манастира, узело би то превише простора, али од Марковића, превејаног обавјештајца и његове екипе, што је много, много је. Нема друге него да им поручиш да у складу са европским стандардима, демократским правилима и осталим политичким праксама, у срединама које нијесу припадале старој Црној Гори, треба да одрже референдуме и питају тамошње становнике да ли желе да живе у држави чији премијер хоће да Светог Василија и Стефана Немањића прекрсти у Црногорце, а њихове задужбине прогласи државном и црногорском имовином!

Мислим да није лоша идеја да се затраже референдуми у бившим Брдима и за почетак затражи културна аутономија. Црна Гора јесте мала за неке територијалне подјеле, али шта друго да радите када чујете ове великоцрногорске мегаломанске и комунистичко-атеитичке идеје о поменутим храмовима. Има и осталих начина да се ти референдуми осмисле и предложе, јер овако како је кренуо Марковић и његов шеф у Црној Гори неће остати ни камен од камена било чега српског. Мало морген, Марковићу, референдум на дневни ред, па да видимо гдје су микро границе између старе Црне Горе и Брда. Нијесмо то тражили, али овај ДПС је толико осилио да нам нема друге. Микро држава на лупи микро подјела и микро граница, него шта!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “Након Марковићевих небулоза: Брда да траже аутономију!

  1. Нису се они за бадава увукли натовцима у позадину већ да спроведу циљеве ,а то су да Србе сведу на статистичку грешку. Шта се дешава са џамијама и католичким црквама јесу ли и оне државно власништва по њиховом закону. Јесу ли српске цркве па и других вера државно власништво у осталим државама у Европи и у Америци. Или то важи само за шиптаре и монтенегрине који хоће све српско да приграбе пошто немају своје. Моненегринима су блиски и драги сви само мрзе Србе. Савремене потурице.

  2. Петар I Петровић Његош их спомиње у бројним посланицама и писмима. У писму Петра I Махмуд паши Бушатлији [1] је написано:
    „Што ми пишеш да Брђанима помоћ не дајем и да их не пуштам у Црну Гору… Брђани су моја браћа као и Црногорци… прођи се сиротиње брцке…” Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, стр 229., писмо бр. 66, Петар Први Махмуд паши Бушатлији. Цетиње: Светигора.

  3. Значи полако али сигурно се долази на позиције интелектуалаца окупљених око „Слободне мисли“ 2009-е.Тешко попљувани од људи из врха (про)српских политичких партија тада су били авангарда,а данас.су мејнстрим.Ови који су у међувремену изгубили сваку политичку битку,упропастили све што се могло упропастити и довели Србе у НДЦГ на позиције сваке маргине на наредним парламентарним изборима причаће све су прилике оно што прије десет година нису имали слуха да чују.Не зато што су паметнији вћ зато што су приморани околностина.

    Или неко мисли да у изборе идуће године,послије свега,уђе са паролома:Мило лопове и Готов је?

    Неће да може.

  4. Hvala lijepom Bogu, da kome pane na pamet da se posluži elementarnom logikom. Ne jednom, stoput sam ovdje upozoravao da se istorija Crne Gore tumači nasilnički uz zanemarivanje elementarne faktografije i logike. Ostanulo im od komunističkih „vunjenih vremena“ da “ Komitet “ bespogovorno presuđuje svako pitanje u skladu sa interesima komunističke Revolucije i one opskurne zajednice jugoslovenskih naroda koji nijesu bili stigli da se međusobno istraže od silnog bratstva i jedinstva.
    Iako je aždaha komunizma odavna probodena kopljem NSP, ovdje se još uvijek živi u blaženoj prošlosti komunizma(!?), ovdje još uvijek ordiniraju povampireni razno razni paradržavni “ komiteti“ kojima je jedina misija da prevaspitaju svoj podanički narod.Da ga silom ućeraju u jednu i jedinu, onu „pobjedničku“ komunocrnogorsku, mrzilačku i atisrpsku “ istinu“ zapečaćenu jamama i “ pašjim grobljima, da išćeraju Boga iz naroda. Potomci onih kojima je komunizam onomad Biograd bačio pod noge, kamoli srpske zemlje od Staroga Vlaha do Primorja i Boke!
    Svaka je njima istina o sebi i drugima još onda zapisana na kružoocima, partijskim sastancima, konferencijama i Kongresima!
    Sve što je izvan te i takve istine prokaženo je za velikosrpski nacionalizam i hegemonizam koji je bio toliko silan i djelatan da više skoro da nema stope srpske zemlje koja nije okupirana, već davna oteta!?
    Kamen na kamenu nije ostao od srpske Maćedonije, srpske Crne Gore, Kosova i Metohije, biće i Raške, koliko sjutra i Vojvodine … Od tog silnog velikosrpskog hegemonizma!
    Preostala je još ona pošljednja tvrđava srpskog naroda oličena u osmovjekovnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi! Još nju da surdišu pa su posao proveli samom kraju!
    Kao Katunjanina stid me i sram zbog toga!
    Da nije bilo naše srpske braće naokolo nas, Srba koji nijesu Crnogorci, koji su nam u miraz Staroj Crnoj Gori četri nahije, nama koji smo isto Srbi, samo lokalizacijski smo Crnogorci, da nam nesebična srpska braća nijesu na izvolte donijeli silnu zemlju, ljude i gradove, i kulturu, dabome, danas bi smo bili samo jedan jađeni isprdak od bajagi države. U svakom pogledu nedostatan i nesposoban da sam preživi u ništa i ničemu krše!
    Na čemu smo im mi izviše zahvalni, našoj srpskoj braći, ne možemo im zahvaliti još od 41. sve do danas!
    … Crni oni kukavci kada su nas sretali ovake! Kada zid nijesu digli da se odele od gubava čovjeka iz one jednom najsrpskije Planine, koji je u međuvremenu načisto posrnuo, osiilio i poludio grđe Turčina! Najgore obrukao sebe i svoje stare, pusti čovjek onaj koga ni od čega nije stid i sramota, koga ni jedno more ovoga svijeta neće oprati u dolazeće dane!
    Što se mene tiče ja im sudrug nijesam pomamljenim komunocrnogorcima, montenegrinima, dukljanima i ostalijem g*vnima, mirno spavam i čekam Sudnji dan, Srbin iz srpske Crne Gore, slučajem geografije Crnogorac.
    Ako Srbi koji nijesu Crnogorci mogu, verujem ni krivom, ni dužnom, da mi oproste – opet, biće da za nešto mora i sam da sam kriv – radostan bih odio na oni svijet.
    A da me je stid, jeste.
    Da nije lako živjet pod ruku š njom, sramotom, nije.

    1. Pisanje autenticnog SRBINA se i naslepo prepoznaje. Gledas u slova, ona slove i pustaju note nastale u davna vremena koja ni gusle ne mogu docarati. Takav je jezik i pismenost u SRBA. Vise je muzika. A kada neko ko pise i govori u drugome izaziva osecaje bratske prepoznatljivosti jos nije vreme za sramotu i stid. Preziveli su nasi, i mi cemo preziveti, nema tu sumnje. Pomagali su se i pre, pa cemo opet i mi ovde danas osudjeni na najgore i najteze. Lako je bilo njima pre cuvati ono sto je u njima rodjeno, ajde da vidimo kako cemo danas sacuvati ono sto nam godinama izbijaju, sto zbog velicine jos upoznali nismo, sto zbog svetosti spoznati nemogasmo. A moramo da branimo. Od bivsih „svojih”, nekako naoko nasih a dusom tudjih i odvratnih. Ali, boricemo se, sto bi rekli vi, braca iz Crne Gore, ceracemo se jos. Puno pozdrava iz Beograda, jos uvek slobodarskog, Srpskog i svetosavskog bez obzira na sliku koju vam odatle salju fukara i sabraca istih ovih „svojih” koji su i njihovi.

  5. На Марковића, Ђукановића, разне Стеве, Мираше, Брковиће, Церовиће, Аџиће, Радојичиће, Мандиће и остале Монтенегрине не треба трошити енергију и спрдати се.
    Треба заиста озбиљно радити на обједињену српских територија у Црној Гори. На томе треба радити паметно и неуморно, јер су Монтенегрини заиста други сој, који срља у пропаст и хоће и друге да повуку за собом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net