Након Подгорице враћа се оригинално српско обиљежје и у Бијелом Пољу

Иако су јуче отворили зграду градске читаонице без спомен плоче „Прва српска школа“, градске власти тврде да је то само привремно, те да ће обиљежје бити постављено врло брзо.

Како су у разговору са новинаром портала ИН4С саопштили прво предсједник бјелопољске Општине Александар Журић, а затим и директор Центра за културу Изет Еровић, на зграду нове читаонице биће ускоро враћено обиљежје које свједочи да је на том мјесту још 1846. изграђена Прва српска школа.

„Увјеравамо вас да ће спомен плоча бити постављана на зграду градске читаонице и библиотеке“, изјавио је градоначелник Журић.

Градоначелник Журић је нагласио да се не ради о доброј вољи појединаца да ли би требало или не вратити спомен плочу, већ да је ријеч о одлуци СО Бијело Поље, која је, како је рекао први човјек Бијелог Поља, донијета једногласно.

Према одлуци из марта 2008. године у коју је портал ИН4С имао увид, општина је 2008. године одлучила да купи пословни простор површине око 100 м2, који ће бити изграђен на „парцели број 1319/1 уписане у ЛН бр. 3393 КО Бијело Поље, на којој непокретности је била лоцирана Прва српска школа“.

„Непокретност из става овог члана купиће се у сврху отварања градске читаонице и библиотеке, на којој ће се поставити обиљежје Прве српске школе“, пише у одлуци.

Како је портал ИН4С већ јавио, предсједник Општине Бијелог Поља, Александар Журић јуче је, заједно са директором Центра за културу Изетом Еровићем, пресјекао врпцу и отворио градску читаоницу у Омладинској улици, гдје је још 1846. године почела са радом Прва српска основна школа.

Након отварања реаговао је Драган Радовић, предсједник клуба младих Нове Српске Демократије у Бијелом Пољу, и оптужио Журића да му „смета назив Српска“, па је зато и донијета одлука да се уклони плоча која је стајала на зидинама Прве српске школе, на којој пише „Прва српска школа, основана 1846. године“, уклони.

„Јуче сте отворили градску читаоницу у просторијама зграде која је изграђена на мјесту гдје је била Прва српска школа у Бијелом Пољу. Тај простор је својевремено откупила скупшина општине Бијело Поље, како би се сачувало сјећање на Прву српску школу.

Тада је и донешена одлука да плоча која је стајала на зидинама Прве српске школе, на којој пише „Прва српска школа, основана 1846.године“ буде постављена у простору који је скупштина општине откупила намјенски за потребе очувања српске писмености и српског идентитета у Бијелом Пољу“, казао је Радовић у писаном обраћању Журићу.

Црногорска јавност посљеднњих дана помно је пратила готово идентичну ситуацију у Подгорици, гдје локална власт на челу са градоначелник Миомиром Мугошм покушала да кривотвори историју. Након бројних протеста грађана на споменик Божидару Вуковићу Подгоричанину ипак је враћена плоча са оригиналним натписом – Првом српском штампару, а не како су власти Подгорице биле планирале „Првом ћириличном штампару на словенском југу“.

Зграда некадашње Прве српске школе срушена је још у јануару 2008. године, а Српска православна црква је у више наврата осудила такав чин власти у Бијелом Пољу, тврдећи да „стара и руинирана грађевина зграда прве српске школе, није нарушавала амбијент, али је била погодно мјесто да се још једном затре траг првој српској писмености“.

Као споменик културе прва српска школа евидентирана је и у просторном плану општине Бијело Поље, из 1985. године. Било је предлога православне општине да се на том мјесту изгради Педагошки музеј али за то није било разумијевања црногорских власти.

Земљиште за изградњу прве српске школе приложила је Српска православна црква 1847. године, а у име СПЦ одобрење је потписао поп Сава Балшић. Сагласност за изградњу школе дала је Порта 1854. године, под условом да је српско становништво о свом трошку изгради и одржава. Тешко је данас утврдити колико су дуго Срби у Бијелом Пољу тражили одобрење од турских власти да могу отворити школу за своју дјецу. То је, сигурно, била деценијска упорност.

Пошто је тадашња црквена општина била сиромашна, затражена је помоћ Министарства просвјете Србије, које је, уз сагласност кнеза Александра Карађорђевића, одобрила помоћ за изградњу прве српске школе у овом крају. На почетку рада за два дана у школу се уписало 54 дјеце. Прва српска школа радила је између Балканског и Првог свјетског рата и тада је, према евиденцији, у школи било око 150.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: