ИН4С

ИН4С портал

Нама не треба друго већ ово наше да опет постане суштина а не форма

о. Дарко Р. Ђого

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Питају ме понекад браћа Руси о српским обичајима: слави, Бадњем дану и вечери, Божићу… Црквена торжественост руског богослужења носи у себи својеврсну литургијску потресност али се оно обичајно, чини ми се, некако сакрило и готово истопило у процесу урбанизације који је започео још за вријеме Империје, а ни комунистичка пропаганда и додатно упућивање људи из степе и села у градове није ишла на руку народном Православљу.

Срби су, са друге стране, за дуге вијекове ропства и устанака морали да носе са собом своје Православље. У збјегу, рову, немаштини, у миру и радости, очекујући ослобођење и уједињење, све што би могло да се са собом понесе – било је за њих Православље, а читава свечана литургија патријараха, епископа и ђакона остајала је или у преткосовској прошлости, или у очекиваној будућности, или у Небеској Србији... Можда ће се насмијати људи лажне просвећености над том љубављу нашег човјека према том једноставном обичају усјецања храстовог дрвета у коме се чувала Христова вјера. А знате ли да је вијековима разлика између онога који је приносио Бадњак и онога који је одустао да то чини била разлика између Завјета и његовог напуштања, између невоље и повлашћености, између сна о ослобођењу и жеље да страни окупатор заувијек остане ту, између Православља и свега што то није? Зато не презрите никада тај једноставни а потресни обичај – он је вијековима чувао огањ Праве Вјере на вјетрометини историје.

Нису наш проблем обичаји већ то што смо као људи заборавили борбени дух који их је одржавао: не треба нам данас другачије Православље већ подсјећање да се прађед није бојао ни метка, ни туђина, није до вијека одлагао женидбу нити се вајкао колико ће дјеце моћи да подигне – кадар је био тећи у тећи и на страшном мјесту постојати бојећи се никога до Бога. Нама не треба друго већ ово наше да опет постане суштина а не форма, обећање будућности а не само остатак прошлости.

Да нам подари Бог да и у ова смутна времена разбистримо поглед живећи Завјет предака, водећи потомке са собом.

Срећан нам Бадњи дан, у здрављу да дочекамо и Божић!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Нама не треба друго већ ово наше да опет постане суштина а не форма

  1. NE TREBA NAM DRUGAČIJE,
    VEĆ ONO NAŠE:
    „Pradjed se nije bojao ni metka ni tudjina,
    nije dovijeka odlagao zenidbu,
    niti se vajkao koliko će djece
    moći da podigne…“
    Odličan Tekst.
    Hvala, Oče

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net