Напад на пуковника Алексића био увод за „државни удар“ у Црној Гори (ВИДЕО)

Хајка на пензионисаног пуковника Радована Алексића била увод за аферу „Државни удар“ у Црној Гори, нагласили су из Демократског фронта.

Посланик ДФ-а Предраг Булатовић казао је у парламенту да је Алексић оптужен без иједног доказа.

„Зашто је један частан човјек Рашо Алексић и даље без тога да је процесуиран у случају извјесног Шуковића, који је наводно пријетио да ће ликвидирати Душка Марковића, што је био увод у игру ‘државног удара'“, упитао је Булатовић.

Посланик и један од лидера ДФ-а Андрија Мандић такође је говорио о пуковнику Алексићу и злоупотребама које су се односиле на њега.

„Читав безбједносни апарат је био усмјерен против њега, желећи да му подметну једно кривично дјело па све до суђења ‘државног удара’, прања новца и осталог“, навео је Мандић.

Подсјећамо, више од годину дана истрага о покушају убиства полицијског инспектора Предрага Шуковића, тапка у мјесту, без назнака да би она у скорије вријеме могла бити закључена. Главноосумњичени, по тврдњама тужилаштва је пуковник војнобезбедоносне агенције Србије (ВБА) Радован Алексић. 

Он је једно вријеме био у притвору, а затим је уз јемство пуштен на слободу. Тужилаштво није понудило ни један једини доказ да он има везе са нападом на Шуковића. Чак је и сам Шуковић на саслушању казао да не познаје Алексића.

Несхватљиво је да истрага у овом случају, медијски експлоатисана мјесецима од стране режимских медија, траје оволико дуго а да за то вријеме није или подигнута оптужница или одбачена.

Алексић је у Црној Гори службовао од 1984. до 2005. године када је, по захтјеву црногорског руководства, премјештен у Београд (политичка одлука). Након 2005. године био је на служби у Београду, као један од руководећих старјешина ВБА, али никада није био њен директор. Последњих пет година био је директор Центра за усавршавање кадрова службе (специјализована установа у оквиру службе). Два пута је ванредно унапређен у виши чин и више пута одликован.

Тужилаштво Алексићу ставља на терет кривично дјело убиство у покушају, на штету Предрага Шуковића, и кривично дјело „недозвољено држање оружја и екслозивних материја“. Да Алексић нема везе са овим дјелом постало је јасно још првог дана, када је ухапшен, јер је, што потврђују материјални докази, он тог критичног дана био у Београду, а не у Подгорици. Алексић је, што потврђују базне станице са његовог мобилног телефона, био на територији Београда, 11. јула прошле године, када је непозната особа пуцала на Шуковића, у центру Подгорице. Код Алексића није пронађен ни један материјални доказ који би га довео у везу са овим догађајем, чак ни оружје из којег је пуцано.

На саслушању код тужиоца Алексић је изјавио да су њему црногорске службе безбједности подметнуле овај случај, само да би га ухапсили и изоловали због догађаја који су након тога услиједили, а то су избори и улазак Црне Горе у НАТО. Он је тврдио да се овим подметањем хтео прикрити прави починилац напада на Шуковића. Алексићу је, већ више од годину дана онемогућено кретање ван територије Подгорице, а самим тим му је забрањен и одлазак у Београд, гдје је везан пословима, и од чега му зависи егзистенција.

Све што су урадили истражни органи у овом случају: вјештачења, извјештаји полиције о прелазку државне границе, инструисање сведока, монтажа видео снимка и друго, је класична конструкција и обмана. Можда овакав однос правосудних органа према Алексићу лежи у чињеници даје он у посједу многих сазнања о лицима која су актери многих дешавања која су одвијала у Црној Гори у последњих 20-так, а посебно последњих година. Па је вјероватно то основни разлог зашто се истрага не завршава, како би се и даље одржавале тензије око Алексића те како би се њему онемогућио даљи рад.

Власт је, након хапшења, медијски сатанизовала Алексића и оптужила га за обавјештајно дјеловање против Црне Горе, за формирање Седмог батаљона и редарске службе ДФ-а, као и за везу са тим политичким субјектом. Наравно, нијесу понудили ни један једини доказ за те твоје тврдње.

Истрага на овом случају траје превише дуго и нема назнака до када ће трајати, јер закон је у том дијелу либералан, с обзиром да се не ради о притворском предмету, односно, Алексић се налази на слободи.

Истрагу води Више државно тужилаштво у Подгорици, тужилац је Жељко Томковић а судија за истрагу је Владимир Нововић, који је био судија у предмету против Андрије Мандића и Славена Радуновића у вези дешавања испред Скупштине 2015. године. Одлуке по жалбама доносе Борис Савић, Сузана Мугоша и Весна Пеан – сви укључени у случај „државног удара“.

Снимак видео надзора са објеката у близини напада на Шуковића, који је објављен у медијима је, како сазнајемо од извора блиских истрази, монтиран и додатно измијењен. Чак и да није монтиран, треба имати у виду да тај снимак апсолутно не значи ништа, јер се пуцњава десила у Херцеговачкој улици, а снимак лица које се доводи у везу са овим догађајем, снимљен је камером са објекта који је 300 метара удаљен од мјеста пуцњаве, и није снимљен моменат пуцњаве нити било шта што има везе са овом пуцњавом. На основу њега је вештак Немања Радојевић израдио лажни налаз, тачније измијенио је опис лица и руку Алексића и смањио висину, што је био основ за одређивање притвора.

Свједоци Ахмо Хајдарпашић и Веселин Голубовић су инструисани да лажно свједоче, а интересантно је да је војна служба та лица својевремено хапсила и кривично их гонила. Незванично, тужилаштво је затражило међународну правну помоћ, али није саопштено коме се обратило, и по којим питањима.

У Београду, независно од рада црногорских органа, формиран је тим који прати дешавања око пуковника Алексића, а он је тражио и да га надлежне службе у Србији ослободе чувања службених тајни како би отворено могао да прича о овом и неким другим предметима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: