Напори соколских прегалаца у борби за здравствено просвећивање народа

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

У редовима сокола  учествовали су као чланови здравствени прегаоци.  Као пример прегалаца соколска штампа  истицала је  др. Милана Јовановића Батута,  др. Ловру Дојмија, др. Перу Илића, …. . Милан Јовановић-Батут био је оснивач Соколског друштва у Новом Саду 1874. У Управи друштва био је друштвени лекар. Затим је био старешина сокола у Београду 1896-1897. (1) Соколско друштво у Новом Саду је брзо престало са радом. Друштво за чување народног здравља основано је 1902. у Београду. Први уредник листа „Здравље” био је др. Милан Јовановић Батут. (2)  У чланку „О важности хигијенских изложба” у „Књизи за соколско село” др. Ловро Дојми  истакао је да је за сељаке било важније да нешто виде него да чују. У томе је за њега био значај  хигијенских изложби. (3)

Др. Пера Илић се родио у Чачку 20 новембра 1881. Школовање је продужио  у Русији : богословију и медицински факултет у Москви. Као војни лекар учествовао је у ратовима  и преминуо је у чину резервног санитетског потпуковника. Једно време био је управник Крагујевачке а касније Опште државне болнице у Београду. Пензионисан је 1937. као управник Државне болнице за душевне болести у Ковину. Као пензионер се посветио раду на трезвености, соколском раду и раду у Удружењу Албанске споменице и Хришћанској заједници младих људи. Сахрањен је 28 фебруара 1941. уз војничке почасти на Београдском новом гробљу. На сахрани говорили су :  у име удружења Албанске споменице Јеротије Новитовић, директор гимназије у пензији, у име болничких лекара говорио је др. Милан Петровић, председник Српског лекарског удружења, … у име покрета трезвености Владислав Павловић.У име Сокола (Савеза, Жупе и Соколског друштва Београд X) говорио је др. Милић Р. Мајсторовић. У свом говору истакао је : „ … У нашој соколани и ван ње брат Пера Илић је обраћао нарочиту пажњу на здравље омладине, на борбу против алкохолизма, венерије и туберкулозе… да је брат Пера Илић, у многоме утицао на омладину нашег друштва да иде путем трезвености и моралне чистоте и да презире блатњаве каљуге неморала и алкохолизма. Његова реч је ту била неумитна и страшна. Он је херојски водио борбу против тих друштвених мана.”(4) После ратова, још неко време је остао у војној служби, па је као резервни мајор напустио војну службу. Био је шеф одељења, а затим управник болнице у Крагујевцу, па у Београду. Премештен је 1931. за Банску управу у Цетиње, Био је 1934. управник болнице у Ковину, а 1937. је у пензији. Од тада је живео у Београду.

Био је оснивач  Соколског друштва Београд X и све до смрти члан Управе друштва. Био је члан управе соколске жупе Београд, кооптиран је у Соколски савезни просветни одбор као прочелник за трезвеност. Његово најмилије друштво били су трезвењаци, где је радио на етичком препороду народа. Био је одликован Албанском споменицом, крстом милосрђа, орден Црвеног крста, сребрна и златна медаља за ревносну службу, Бели Орао V степена, у св. Сава V и III степена, и Југословенска круна III реда. Умро је за време предавања соколима војницима у Горњем граду. На сахрани је била маса народа, пријатељи, поштоваоци и соколи. (5) У часопису Жупе Београд  „Око Соколово” објављен је чланак др. Пере Илића „Алкохол и народни обичаји”. За њега употреба алкохола била је несвесно вршење хроничног самоубиства појединаца и целог народа. У чланку је описао  употребу алкохола  при народним обичајима у његовом Космајском крају. (6)

У редовима сокола  учествовали су као чланови  прегаоци који су радили на здравственом просвећивању народа.  Соколска штампа истицала је као пример  др. Милана Јовановића Батута, др. Ловру Дојмија и др. Перу Илића као соколе и  прегаоце у здравственом просвећивању народа. Соколски рад на просвећивању трајао је до Априлског рата 1941. када је Савез Сокола био забрањен.  Под председништвом др. Стевана Иванића Друштво за чување народног здравља претворено у Задругу за здравствено просвећивање народа чиме се угасило старо друштво.   (7)

Напомене  :

1. Андра Мих. Петровић, „Др. Милан Јовановић-Батут”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруар 1941, бр. 1, стр. 14;
2. Др. В, „Пионири српске хигијене”, „Ново Време”, Београд,  27 мај 1942, стр. 5;
3. Др. Ловро Дојми, „О важности хигијенских изложба”, „Књига за соколско село”, Мостар, септембар 1935, бр. 7, стр. 17;
4. Мил.Р. Мајсторовић, „Говор на погребу Д-р Пери Илићу”, „Око Соколово”, Београд, 1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр. 26, 27;
5. М.Г.С., „Д-р Пера Илић”, „Око Соколово”, Београд,  1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр.25, 26;
6. Др Пера П. Илић, „Око Соколово”  Београд,  1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр.20, 21;
7. Др. В, „Пионири српске хигијене”,  „Ново Време”, Београд,  27 мај 1942, стр. 5;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: