Направљен бубрег од матичних ћелија

Аустралијски научници успели су да развију први у свету бубрег од матичних ћелија и тако направе велики корак који би у будућности могао да умањи огромну тражњу за органима за трансплантацију.

Овај врло значајан подухват аустралијских научника, који су први у свету успели да направе бубрег из матичних ћелија, научници сматрају сензационалним подвигом, јер би могао потпуно да укине чекање на трансплантацију органа и послужи за боље теститање лекова које користе пацијенти са неким од обољења бубрега.

Успех аустралијских научника опсан је у журналу „Натуре Целл Биологy“, а резултат је дугогодишњег истраживања и укључивао је трансформацију људских ћелија коже у функционални „мини-бубрег“ величине неколико милиметара.

Научници се надају да ће уз мало више труда успети да повећају величину бубрега који је узгојен од матичних ћелија, и да ће уз помоћ њега убрзати истраживања на развоју нових лекова. Такође се надају да би у периоду од 3 до 5 година ови органи, направљени од матичних ћелија, могли да се користе и за обнављање оштећених бубрега у телу, како би се спречило да болест развије и на крају дође до трансплантације органа.

„Ово је први пут да је неко успео да од матичних ћелија оформи функционалне јединице бубрега, и то је заиста феноменално, изгледа као слагање Лего коцкица“, сликовито је објаснио Брендон Вејнрајт са Универзитета Квинсленд.

Професор Вејнрајт је рекао да је процес развоја бубрега отприлике као „научни приступ кувању“. Научници су систематично испитивали који гени се укључују и искључују током развоја бубрега, затим манипулисали ћелијама коже убацујући их у ембрионалне матичне ћелије које су биле у стању да се „самоорганизују“ и формирају сложене људске структуре.

„Истраживачи су провели године пратећи шта се дешава уколико насумично „укључујете и искључујете“ гене. Виманипулацијом можете ове матичне ћелије да натерате на путовање – оне пролазе кроз различите фазе које на крају резултирају спајањем у мали фукционални орган“, додао је Вејнрајт.

Ово откриће би могло изузетно да унапреди тестирање нових лекова против болести бубрега, због тога што су људски бубрези подложни оштећењу приликом тих истраживања, па процес проналажења нових лекова чини скупим и дуготрајним.

То би такође убудуће могло да смањи потражњу за органима за трансплантацију, било кроз узгајање органа за директну трансплантацију из матичних ћелија или убацивањем „гроздова малих бубрега“ који би обнављали пацијентове бубрежне функције, сматрају научници.

Али, као и код сваког великог научног открића слажу се да су потребна додатна озбиљна тестирања и да је широка примена бубрега узгојених од матичних ћеллија у лечењу можда чак и деценију далеко.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: