Наргила барови – начин да дуванска индустрија створи нове зависнике

Наргила барова има све више, посебно у близини школа, јер дружење на оваквим мјестима постаје тренд међу младима. Истраживања Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ показала су да је девет одсто основаца у Србији, узраста од 13 до 15 година, пробало шишу и готово сваки трећи средњошколац.

Маријан Ивануша из Светске здравствене организације у Србији за РТС наглашава да је ароматизовани дуван који се пуши у наргилама штетан по здравље колико и обичан дуван у цигаретама.

„Опасност се крије у томе што због веома пријатне ароме људи мисле како је безопасан и да се може користити јер није штетан по здравље, а последице су још горе због тога што јака арома олакшава конзумацију, посебно малољетним и младим људима“, напомиње Ивануша.

Наргила је направљена тако да изнад дувана који се користи за пушење постоји алуминијумска фолија у којој је угаљ који се загријева, тако дим који се увлачи у плућа садржи продукте сагоријевања и дувана и угља.

Зато је дуван из наргила штетнији него обична цигарета.

„С обзиром на то да је сесија пушења наргиле дуготрајнија, уз то, гори дуван, али и угаљ као извор топлоте, тако да има много више штетних материја које се унесу током пушења наргиле. Када се говори о проценту никотина, ситуација је слична као када се попуши цигарета. Потом, концентрација натрозе која је један од специфичних састојака дувана, је нешто нижи него код цигарете, али затим слиједе бројне друге материје које су далеко штетније од цигарета“, додаје гост РТС-а.

Коришћење наргиле код младих прије свега може изазвати активно тровање угљен-моноксидом, који је веома отрован гас који настаје током процеса сагоријевања.

Поред тога, може доћи и до тровања никотином јер је он у ствари отровна супстанца. Од шест милиграма никотина мало дијете може да умре.
Ту су и различите органске супстанце за које је доказано да узрокују рак плућа и остале врсте рака. Потом супстанце које надражују плућа, ждријело и све респираторне органе. Приликом пушења наргиле дешава се да корисник изгуби свијест.

Фокус истраживања и кампање СЗО, с обзиром на то да највећи број људи користи цигарете, био усмјерен на ту проблематику, тако да се није довољно скретала пажња на штетне последице коришћења наргиле.

Коришћење наргила није ни хигијенски

Млади док пуше наргилу углавном користе исти усник, што представља могућност да се пренесу многе инфекције, као што је херпес на уснама, чак и туберкулоза, мада, Ивануша сматра да је опасност од преношења инфекција много мања у поређењу са штетношћу самог коришћења наргиле.

„Наравно, индустрија не бира начине да продре до потрошача и њима су млади циљна група. Знамо да је никотин супстанца која изазива зависност. Зато се на разне начине привлаче потенцијални корисници, било електронским цигаретама, било наргилама“, опомиње Ивануша.

Србија није једина земља у којој постоји овај проблем, тај тренд је популаран и у свијету. Гост Јутарњег програма, који је иначе из Словеније, наводи да ни у његовој домовини ситуација није добра, али је много повољнија у поређењу са Србијом. Такође, радио је и у Грузији у којој 57 одсто мушкараца пуши. Парламент Грузије је на крају прихватио закон о контроли дувана по препорукама СЗО.

„Јер дуванска индустрија није обична индустрија као остале. Земље годишње губе 2,4 одсто БДП због последица које изазива пушење. Верујем да је и у Србији ситуација слична, али се почело са предузимањем одговарајућих мјера, те вјерујем да ће се ситуација значајно поправити“, навео је Ивануша из СЗО у Србији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: