Наришкин: Русија је поново један од водећих центара моћи, спреман да заштити своје савезнике

Директор Спољне обавештајне службе Руске Федерације Сергеј Наришкин казао је у ауторском тексту за Новости да су Руси и Срби показали непоколебљив отпор окупаторима, а да „противници на Западу желе да поново напишу резултате Другог свјетског рата“.

Питајући се да ли се садашњи свијет креће у у смјеру јачања националистичких тежњи, аутор истиче да је могуће да не постоји очигледнији примјер спремности европске политичке елите на опасне експерименте трансформације свијести сопствених грађана и насиља над прошлошћу, од упорних покушаја промјене историјског сјећања на Други свјетски рат, и ото онда кад се лекције прошлости чине посебно актуелним за Европу.

Quo vadis?

„У контексту кратковидог понављања сумњивог искуства „политике изолације“ на континенту, разочарања значајног дијела становништва ЕУ у „европску идеју“, јачања националистичких тежњи, потпуно се јасно поставља питање Quo vadis?“, истиче Наришкин.

Како објашњава, догађаји и резултати Другог свјетског рата данас изазивају жустрије расправе и спорове него током Потсдамске мировне конференције у периоду јул-август 1945. године, када су бивши савезници растрзани супротстављеним ставовима, постављали темеље новом свјетском поретку. „У условима свеприсутног пораста геополитичких тензија у свијету, само се може поздравити здрава жеља да се дубље разумију узроци и претпоставке главне трагедије XX века, као и чување од понављања грешака из прошлости.“

Сасвим је другачије, како каже, када се због опортунистичких идеја спроводи пристрасна ревизија, смишљена са циљем смањења улоге у побједи над фашизмом оних земаља чији се данашњи политички курс у евроатлантском табору сматра „неприхватљивим“. „Шта, на примјер, представља бескрупулозно одбијање упућивања позива Русији и Србији на церемонију обиљежавања 80-годишњице почетка Другог свјетског рата у Варшави, прије свега имајући у виду емоције ветерана и њихових рођака?“, пита се, додајући да западни савезници, заједно са Њемачком, која се придружила њиховом „блиском кружоку“, поштујући једни друге на прославама поводом обиљежавања догађаја из Другог свјетског рата, са намјером игноришу неспорну чињеницу.

„Главни удар Трећег рајха био је усмјерен на словенске народе Европе, изложене планираном геноциду како би се ослободио „животни простор“ за „расу господара“. И управо је главни терет борбе против фашистичке агресије пао на словенске државе“, наводи Наришкин.

Подсјећајући да СССР и Србија, која је у то вријеме била дио Краљевине Југославије, спадају у земље које су током ратних година процентуално изгубиле највећи дио становништва, аутор текста подсјећа да су на територији Совјетског Савеза њемачке трупе  дјеловале у складу са озлоглашеним „Подсјетником њемачког војника“ (који је постао један од докумената тужилаштва на суђењима у Нирнбершком процесу): „Нема нерва, срца, сажаљења – саздан си од њемачког гвожђа … Убиј сваког Руса, не заустављај се пред старцем или женом, дјевојчицом или дјечаком … Њемац је апсолутни господар свијета.“

У наведеним околностима, наводи Наришкин за Новости, Руси и Срби су у фашистичкој агресији сасвим оправдано видјели егзистенцијалну пријетњу, и после суочавања с њом, оба народа су показала непоколебљив отпор окупаторима и жељу за братским узајамним помагањем достојне сјећања својих потомака.

У Југославији, коју су у априлу 1941. године фактички раскомадале Њемачка, Италија, Мађарска, Румунија и Бугарска, за буквално само неколико мјесеци формиран је масован национални партизански покрет, за чије је активирање један од подстицаја био напад фашистичке Њемачке на СССР, казао је Наришкин, истичући да је значајно да се у чувеном позиву на народни устанак дана 4. јула 1941. године, партизански вођа Јосип Броз Тито обратио Србима, Хрватима, Словенцима, Црногорцима и Македонцима са апелом: „Нећемо дозволити да се војне залихе и друга средства, који служе фашистичкој хорди у њиховој борби против Совјетског Савеза, превозе нашим путевима.“

Са своје стране, наводи, СССР је, такође, учинио све могуће да пружи помоћ партизанима који су морали да се боре против непријатеља, многоструко јачег од њих, укључујући и упућивање сјајних совјетских обавјештајаца које је током рата Москва упутила у окупирану Југославију.

Морамо свим снагама сачувати Европу од коначног одвајања од хришћанске традиције

Догађаји из Другог свјетског рата, како закључује Наришкин, представљају важан подсетник за Русију и Србију, и то не само у погледу заједничке историјске судбине наших народа, славне побједе и великих губитака.

„На овој крвавој страници свјетске историје, у извјесном смислу, написана је суштина историјске мисије Русије и њених сродних славонских држава – да свим снагама сачувамо Европу од коначног одвајања од хришћанске традиције и покушаја стварања „Чудесног новог свијета“ на Земљи. Није важно да ли се он ствара на култу расне искључивости, цивилизацијске или технолошке супериорности, масовне потрошње или, на примјер, тоталитарне доминације сајбер технологије. Сјећање на Други светски рат, такође, видљив је доказ снаге ума, скривене у нашим народима, као и способности да издрже најкритичније ситуације. Преношење овог знања на следећу генерацију представља стратешки задатак у сваком погледу“, поручује, упозоравајући да очување историјског сјећања, без изобличавања и „додавања“, представља изузетан изазов  у условима ширења „постистине“.

„Ми у Русији и Србији смо спремни на то, јер добро знамо против чега се боримо“, рекао је, подсјетивши да је крај XX вијека, који се за Русију и Србију претворио у геополитичку трагедију, јасан примјер високе цијене која мора да се плати за прекрајање граница и „преобликовање“ неких елемената свјетског поретка.

На улицама Београда и даље се могу видјети ожиљци операције присилне трансплантације демократије

„Деведесетих година Руси и Срби су готово истовремено преживјели крах својих држава, праћен економском разарањем и крвавим етничким сукобима. Нарочито је било тешко бившој Југославији, гдје су, под окриљем мировне мисије УН, земље НАТО прво покренуле грађански рат, а затим, супротно међународном праву, извршиле директну војну агресију на Србе. Од марта до јуна 1999. године НАТО војна авијација немилосрдно је бомбардовала мирне српске градове, укључујући престоницу Београд.

Као резултат ваздушних удара Сједињених Америчких Држава и њихових савезника, уз употребу забрањених касетних бомби и ракета са високотоксичним осиромашеним уранијумом, погинуло је око 2.000 цивила, укључујући дјецу, док су многи Срби нестали. На улицама Београда и даље се могу видјети ожиљци операције присилне трансплантације демократије – уништени вртићи, болнице, стамбене зграде“, истакао је Наришкин појашњавајући да је Русија тада била сувише слаба да пружи помоћ Београду.

Данас је Русија поново један од водећих центара моћи

„Од тада је прошло 20 година. Очекивања америчких политичких стратега се нису обистинила – формирање униполарног свијета на олупинама других држава од стране Вашингтона није успјешно. Тестирани једнострани оружани приступ САД и њихових савезника у НАТО у погледу Југославије активно се развијао (Ирак, Либија, Сирија). Ове акције, међутим, нису уништиле чврсту перцепцију, саздану након Другог свјетског рата о неопходности стварања јединственог и недјељивог међународног система безбједности, узимајући у обзир интересе свих учесника. Супротно томе, основни принципи конференција на Јалти и у Постдаму су у актуелном свијету, који гравитира ка мултиполарности, релевантнији него икад.

У данашњем свијету, Русија је поново један од водећих центара моћи. Данас нашу земљу одликују снажне вриједности, на којима нам многи на Западу завиде, снажан војни потенцијал, тврда политичка воља и спремност на одлучно дјеловање на међународној сцени. Опет смо спремни да се заложимо за себе и заштитимо своје савезнике и пријатеље„, закључио је Наришкин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: